Branič

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 369

жалба, -— Касациони Сул сматра ла се ове одлуке донете по споредним питањима у спору процењивом имају узети, да су одлуке по непроценљивим предметима и као такве да подлеже плаћању таксе по Т. Бр. 176. тач. 2. зак. о таксама." (Види: Србислав Ковачевић „Судска Пракса из 1928." стр- 698). Међутим Касациони Суд, и поред горње начелне одлуке, примедбама својим Бр. 4224 од 3. јуна 1932 године вратио је Окружном Суду за град Београд нерасмотрена акга спора тужиоца В. против туженога Д, у коме је спору донето решење по споредном питању, одбачају тужбе као ненадлежном суду упућене — решење Бр. 13725/32., — и на које је решење изјављена жалба Бр. 17944, таксирана од стране Окружног Суда за град Београд по Т. Бр. 176. тач. 2. као по непроценљивом предмегу, а у смислу горње начелне одлуке Касационог Суда, — и горњим примедбама Касациони Суд упутио је Окружни Суд да поменуту жалбу таксира по Т. Бр. 176у. в. чл. 15. зак. о таксама, и то као: по вредносги спорног тражења." Према изложеном види се да данас није јасно како греба таксирати жалбе изјављене на решења донета по споредним питањима а по проценљивој главној ствари, и ако постоји горња начелна одлука Касационог Суда, — § 16., — обвезна за сва одељења Касационог Суда, све док не буде измењена, а која, колико је нама познато, до данас није измењена. Ипак ми сматрамо, да треба и даље таксирати поменуте жалбе према цитирано.ј начелној одлуци, пошто је она са силом законског тумачења поменутог тарифног броја. Саопштио Бор. Д. Пегровић суд. припр. окр- суда за град Београд