Branič

Страна 394

„Б Р А Н И Ч"

Бро) 8

су, брак са туженим Д. престао је да постоји. ГТосле тужиљине смрти, 29 децембра 1930 год., Велики духовни суд донео је своју пресуду Бр. 3590, којом је уништио једно правно стање — брак — које је по сили самог закона, на недељу дана пре пресуде духовног суда, престало да постоји. Може: се приговорити, да је дејство уништаја брака такво: да брак престаје као и да није постојао. Несумњиво, овакво је дејство уништаја ако су оба супружника у животу у моменту извршности пресуде о уништају брака. Али може ли се ништити једно правно стање, које не постоји? Где је логика за то? Зар је могуће одузети живот мртвом човеку? Па не само то, већ и да је био повољнији сплет догађаја у овоме спору за овакву одлуку виших судова — да је тужиља умрла доцније, после изречене пресуде Великог духовног суда а пре но што јој је иста достављена, — ипак оваква пресуда не би била основана на закону. Таква пресуда, да би имала и конститутивну снагу.. да би могла произвести уништај једнога правнога стања — брака —, треба да постане и извршна. А она таква није ни у овоме замишљеном; случају, а тим пре у стварном, јер § 329 Законика о поступку судском у грађанским парницама нормира: да решење Касационог суда, у конкретном случају Великог духовног суда, како га прими страна, која је изгубила парницу, одмах је извршно. Драгомир Ивковић, адв.. Неупотреба правног лека од стране државног тужиоца не може се сматрати као његов одусганак од гоњења, те приватни учесник не може у тсм случају употребити правни лек противу пресуде. По кривици М. Л. и др. због дела из § 218 Крив. зак. Окружни суд у Ваљеву решењем од 4-111-1932 год. Кзп — 366 одбацио је ревизију приватног учесника, изјављену на пресуду истог суда, као од неовлашћеног лица поднету, пошто се дело из § 218 Крив. зак. гони по службеној дужности, те је за изјаву ревизије овлашћен државни тужилац а не стоји случај из § 54 Крив. суд. пост., када на место државног тужиоца долази приватни учесник. На ово решење изјавио је жалбу пуномоћник приватног учесника. Касациони суд одбацио је ову жалбу као неосновану у смислу § 342 од. IV у вези § 341 тач. 1 Крив. суд. пост. са следећих разлога: „Жалилац је у својој жалби навео, да приватни учесник може изјавити ревизију, ако државни тужилац неће да продужи кривични поступак, ако се је приватни учесник придружио кривичном поступку. Упуштајући се у оцену овога жалбеног навода Касациони суд налази, да је жалба на погрешним чињеницама заснована, јер по последњем одељку