Branič

Број 8

Б Р А Н И Ч"

Страна 407

време рата у Француској — Алжир — и сматрајући брак као пуиоважан у смислу принципа 1осиз ге§ч1 асШт тражила је да се њен син П, огласи за наследника оца Ж. Тужена страна у одговору на тужбу изјавила је између осталога: Да световни брак по нашим законима није пуноважан, јер по §§ 60, 91, 92 и 5 Грађ. зак. није закључен по прописима православне цркве који брак признаје само грађански закон, те и дете рођено из таквог брака нема права н наслеђе свог оца. II). Окружни суд за град Београд пресудом својом Бр. 7273/29 одбио је тужиљу од свога тражења, а ову пресуду одобрио је Београдски Апелациони суд — својом пресудом Бр. 496/30. III). На горњу пресуду Београдског Апелационог суда изјавила је жалбу тужилачка страна Касационом суду и Касациони суд сво.јим примедбама Бр. 4216/30 поништио је горњу пресуду Београдског Апелационог суда са следећих разлога: „Одобравајући пресуду Првостепеног суда, Апелациони суд је огласио за ништав грађански брак закључен између пок. Живојина и Вере и према томе узео да је њихов син Петар ванбрачно дете и сматрајући га као такво питање о наслеђу, предмет овога спора, расправио. Ова одлука Апелационог суда не одговара закону зато што је суд питање о важности грађанског брака на територији раније Краљевине Србије ценио само по националном закону и Грађанском закону. Код оваквог правног посла разликују се два елемента: елеменат унутрашњи који обухвата оне погодбе које се траже за важност правног посла независно од онога чиме се његово постојање утврђује, и спољашњи елеменат коме је циљ да спољашњи елеменат констатује — учини видљивим и да га докаже. Под фирмом правног посла, разуме се само оеај други спољашњи његов елеменат. Према овоме код питања о важности грађанског брака о коме је реч, не може се узети да је од пресудног значаја само национални закон, као што је то суд на против узео. То може бити само односно унутрашњег елемента брака, као што је способност за закључење брака, брачне препреке итд. али односно форме за закључење брака није меродаван увек национални закон. Апелациони суд је изгубио из вида да питање о форми у којој је закључен брак, који је предмет овога спора улази у област Међународног приватног права, пошто је брак закључен у иностранству — Алжиру — па да при расправи овога спора има у виду и начелне одредбе тога права. У Међународном приватном праву вреди правило да код брака закљученог у страној држави, односно унуграшњег елемента брака (способних супружника за ступање у брак и др.) вреди национални закон, док односно фсрме