Branič
2
Број 11
»Б Р А Н И Ч"
Страна 533
по саслушању притвореног, одмах наредити истражни затвор, ако овоме, у опшге, има места. Није могао наредити истражни затвор зато што се овај не може наредити без отворене истраге, а ова се ни.је могла отворити без предлога државног тужиоца. А док је предлог стигао морало је проћи дуже или краће време, у главном, толико дуго, да се не може казати да је истражни затвор наређен одмах по саслушању, како то стоји у § 118 к. с. п. Ако се узме, а 1ако се мора узети, да полици.јске власти највише пригварају и спроводе истражном судији осумњичена лица, онда значи да ће законско наређење, по коме истражни судија одмах по саслушању има наредити пуштање у слободу или истражни затвор, остати, врло често, да не кажем увек, без примене, у пракси. А законска наређења која не могу да дођу до практичне примене, без кривице онога који их примењује, претварају се у лепе жеље и мртва слова. Чини ми се да је тај случај овде. Тако, дакле ако окрвљеник и по саслушању остане основано сумњив да је учинио какво кривично дело (материјално правни услов), и ако има који од саизае аггебИ наведених у § 113 т. 2, 3 и 4. (формално-правни услов) истражни затвор ће се моћи наредити пошто је, по предлогу државног тужиоца, отворена истрага. Овај последњи услов, без кога се истражни затвор не може наредити јесте гакође, чисто формално-правни услов. Кад ствари тако стоје онда се може, слободно рећи, да истражног затвора нема без отворене истраге, а истрага се не може отворити без предлога државног тужиоца. А да ли ће државни тужилац предложити отварање истраге, сем врло малог броја најтежих злочина, остављено је потпуно његовој слободној оцени. То другим речима значи, да када државни тужилац неће да се против извесног лица нареди истражни затвор, он ће просто ускратити давање предлога о отварању истраге, и тада истражни судија није у могућности да исти нареди. Може истражни судија, колико му је воља, сматрати да постоји бојазан бегства, да постоји бојазан колузије, да постоји бојазан поновљења или довршења започетог кривичног дела, то му ништа не вреди и то му ништа не помаже. Ако тако не сматра и ако тако не буде мислио, — по својој слободној оцени, и државни тужилац, истражног затвора, не може бити. Поново се наглашава да се овде не мисли на случајеве облигаторне истраге, већ на онај велики број злочина и преступа ван ове. И, када тако државни тужилац хоће и када он тако, по својој слободној оцени, сматра онда лека и помоћи нема. Истина, и ако не може бити истражног затвора, ако то државни тужилац неће и не жели, а он је у тој својо.ј оцени