Branič
2*
Број 11
„БРАНИЧ"
Страна 535
ни судија нашао да овом преузимању гоњења од приватног учесника има места (од 2. § 108. аг§. а соп!:апо), или је то, у случају противљења истражног судије, нашло веће окружног суда или веће апелационог суда, по изјављеној жалби на одлуку већа окружног суда, а у питању је злочинство за које закон прописује казну смрти или вечите робије—, тада приватни учесник има права предложити отварање истраге, а истражни судија је, по од. 2. § 119, дужан наредити истражни затвор, против окривљеника. Ово зато, што у овом случају, законик у од. 2. § 119 к. с. п., као што је речено, није ово празо предлагања истраге резервисао само за државног тужиоца, као што је то учинио у одељку првом истог прописа, те се ово питање има решити у духу §§ 97 и 98 к. с. п. Али се мора подвући да ]е ово једини случај где се истражни затвор може наредити у току истраге, чије отварање није предложио државни тужилац, већ приватни учесник. Када истражни судија има предлог државног тужиоца, о ■отварању истраге, или предлог приватног учесника у случају облигаторног притвора и када се са тим предлогом о отварању истраге слаже, а још налази да треба наредити и истражни затвор, у пракси, поступа се на овај начин. Када већ има предлог о отварању истраге, истражни судија, по саслушању окривљеника, решењем отвара истрагу над окривљеником и у истом решењу доноси и наредбу о истражном затвору. Све то, дакле, и отварање истраге и наређење истражног затвора саопштава окривљенику, поучавајући га о његовим правима која може употребити само против наредбе о истражном затвору. бд. 5. § 119 даје окривљенику право жалбе на наредбу о истражном затвору окружном суду, који и без жалбе, ех о№ао мора расматрати сваку такву наредбу истражног судије. И решење суда у погледу истражног затвора, извршно је. А шта је са решењем истражног судије о отварању истраге, које, по логичном излагању и току самих ствари, претходи наредби о истражном затвору, мада су и решење и наредба обухваћени у истом акту истражног судије? Јер, без отворене истраге, не може бити и нема ни истражног затвора, те је по важности отварање истраге много важније од истражног затвора, пошто је отварање истраге за наредбу о истражном затвору сопсИИо зше сјиа поп. Какав правни лек окривљеник може употребити против решења о отварању истраге? То је питање које уноси извесну дисхармонију у целој овој ствари. Јер у од. 5. § 119. о томе се не говори ништа. У њему се само говори о жалби на наредбу о истражном затвору, а о жалби на решење о ©тварању истраге, нема ни трага. Мада је једно и друго до--