Branič

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 537

.жалбу апелационом суду и на тај начин себе довести у повољнији положај, јер поред решења о отварању истраге, апелациони суд ће расмотрити и наредбу о истражном затвору. А то није мала ствар и то често може да буде судбоносно по окривљеног. Зашто му онда, бесправно, одузимати то право, које му закон даје, а закони су зато да се примењују и ожитворе у пракси, а не да се преко- њих прелази ћутке? Оваквим поступањем лична слобода грађана би добила веће гарантије, тиме, што наредбу о истражном затв-ору расматра апелациони суд, у последњем степену, а не окружни суд, како би то било када се окривљеник реченим правом није користио, било из незнања, било што својевољно, није хтео. Државни тужилац када даје предлог О' отварању истраге он може, а не мора, да ставља и предлог о истражном затвору. Дајући предлог о отварању истраге, он је тиме створио могућност, истражном судији и суду, да ако налазе за потребно, нареде истражни затвор у случају када је овај факултативан. Изузтак од овога чини се, када је онај, против кога се предлаже истрага, пре тога био притворен. Када је неко притворен у среском суду, овоме се ставља у дужност да акта извиђаја у року од 8 дана достави државном тужиоцу, а државни тужилац је дужан, у року од три дана, пошто прими списе извиђаја, притвореног ослободити од гоњења или ће предати истражном судији свој предлог који се односи на осумњичено лице на даљи поступак (§ 95 од. 3.). А да ће тако бити и у случају када је некога лритворио ненадлежни судија, полицијска власт и истражни .судија у случају § 121 к. с. п. то је ван сваке сумње. Др. Никола Огорелица каже : „Ако је окривљеник у притвору, а државни тужилац држи да га не може пустити у слободу, он ће у предлогу за отварање истраге (§§ 119 и 372), или у оптужници (§ 202 број 6) ставити и даљи предлог за одређење истражног затвора." 2 ) Ако се истражни Судија не би сложио само са предлогом о наређењу истражног затвора, он је дужан о томе затражити одлуку суда (§ 101). У пракси овај предлог истражне судије, погрешно тумачећи § 118 к. с. п., одбијају сами, не тражећи одлуку суда, што је неправилно. По предлогу прив. тужиоца о отварању истраге, не може се наредити исражни затвор, из простог разлога, што је то право резервисано, само и једино, за државног тужиоца, о чему је говорено. Па, не само то, него и право прив. тужиоца, да предлаже отварање истраге, ограничено је на свега неколико злочина, који се извиђају на приватну тужбу. То су здочини опаоних крађа (§ 316 к. з.) извршених од сродника

2 ) Др. Никола Огорелица ор. с51. стр. 35.