Branič

Страна 538

„Б Р А Н И Ч"

Б рој II

побројаних у § 325 к. з. Других злочина на приватну тужбу нема. Шго се тиче преступа ствар стоји овако : По § 372 к. с. п. за дела, за која је надлежан судија појединац окружног суда, нема места отварању истраге. То је правило!. Изузетак да се истрага може отворити и код ових дела наступа тада, и једино тада, када се и за учиниоце ових дела има наредити истражни загвор. Јер, као што смо видели, истражног затвора без спворене истраге не може бити. Отварање истраге је формално-правни услов за наређење истражног затвора. А. истражни затвор се може наредити само ако је по предлогу „државног" тужиоца отворена истрага. Овако, посредним и скоро неосетним начином, приватни тужилац је искључен из права да предлаже отварање истраге, сем код неколико малобројних злочина, ма да му је то право принципијелно признато (§§ 97, 98, 101, 103, а нарочито §§ 108 од. 2. и 109 од. 3. к. с. п.). Када се посматра цела ова ствар пада у очи да приватни гужилац, по изузетку, само за известан мали број злочина, има права да предлаже отварање истраге, док то право, а то се мора узети као правило, код свих осталих злочина и свих преступа, нема. Код оваквог сгања ствари јасно се види, да је законодавац један најобичнији изузетак прогласио за правило и принцип; а тиме, прећутно, правило које важи у целом овом питању, нелогично и противно здравом разуму, прогласио за изузетак, у место обрнуго. .Јер када се зна да за дела за које је надлежан срески суд, у опште, не може бити истраге (§ 377 од. 3.) онда се, доиста мора да постави питање, зашто је као правило, законодавац статуирао право приватног тужиоца да предлаже отварцње истраге, када је го његово право ограничено на сзега неколико дела злочине природеД ") Међутим, по § 202, овлашћени тужилац, дакле, и ирииатни тужилац (§ 6) може у оптужници ставити и предлог о наређењу истражног затвора, ако се исти, тек на основу оптужнице има наредити. Код истраге то је приватном тужиоцу, посредно, забрањено. Никакви разлози за овако непринциииелно и неконсенквенгно ноступање, не постоје, те је по среди, сигурно, нека пометња при редакцији дотнчних прописа. Са практичног гледишта искључење истражног затвора, код привичних дела на прив. тужбу, за време истраге, па и када су ови злочини, јесте један велики недостагак закона, који је толико дуго рађен и од кога се очекивало, са правом у осталом, да буде савршенији и 6ол>и, него што је у ствари.

3 ) Види: др. Метод Доленц: .Улога привттног тужиоца у кривично-правној истрази". Архив за 1931 год. свеска јул-август, страна 17. *) Види: Јован Максимовић, чланак под истим насловом, у Архиву за 1931 год. свеска за децембар, страна 439.