Branič

Страна 522

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 1

чајно Право. Али, тешкоћа постоји код оних законодавстава која, као што су Немачки, Швајцарски и Српски Законик,. предвиђају уопште обичаје као допунско правило за законе: да ли би судство дотичних земаља било овлашћено да примењује и прописе Обичајнога Права, посебице у области Међународнога Приватнога Права? Ово питање поставља се зато што горњи Законици, говорећи о правним обичајима, мисле, вероватно, само на Унутрашње Право. Ипак афирмативно мишљење могло би се бранити, пошто односи Спољашњега Права који би се имали применити на територији једне државе добијају, тиме, карактер унутрашњих правних односа. Али, што се тиче Немачкога Права, не постоји, у овом погледу, никакве сумње после доношења Устава од 11. Августа, 1919. године чији чл. 4. прокламује да се правила Обичајнога Међународнога Права сматрају као правила Немачкога Унутрашњега Права. 3. Као што видимо, унутрашња законодавства земаља које, својим системом правних обичаја, санкционишу и прописе Обичајнога Међународнога Права показују се као напредна законодавства, будући правила Међународнога Права било писанога било неписанога (обичајнога) теже да обезбеде нормалан и мирољубив развој (еволуцију) међународних односа. Али, и ово јамство за међународни мир далеко је од тога да буде сигурно, пошто свака држава, као суверена, увек може да укине закон којим се признају међународни правни обичаји. Много би бољи био, у томе погледу, систем једне светске организације у којој би постојала само једна држава и у којој би, као што смо већ видели, односи међу народима задобили карактер Унутрашњега Права санкционисанога судским путем, онако како су још сада санкционисани унутрашњи односи у државама. У таквом случају мир би био свакако далеко боље обезбеђен него данас са системом једног великог броја суверених и независних држава. Европљани, који су највише претрпели у Великом Рату (1914.—1918.), труде се, стога, да изграде на своме Континенту једну једину државу. Ако им то пође за руком и ако једнога дана исти систем буде остварен и у остала четири Континента, моћи ће се тада, спајањем пет федералних држава са пет Континената, створити она светска држава коју је Исус Христос предсказао пре скоро две хиљаде година. Лига Народа ни из близа не претставља једну такву државу: напротив, стављајући сметње организацији Европе, она тиме претставља, у исти мах, и камен спотицања за еволуцију идеје о једној општој светској држави. Превео са францускога, Тихомнр Ј. Марковић, канд. права.