Branič

Број 6

„Б Р А Н И Ч"

сима, докази извели, и ако ни једна странка није дошла, па би се после тога наредило у погледу главне ствари, мировање поступка (234). Тако и Верона-Цуља (стр. 588). Међутим Горшић (стр. 246) мисли, да у овом случају, не изводећи доказе, треба наредити мировање поступка. Мишљење, као што се види, практично и као такво примамљиво за праксу,једноставније и брже, али прво мишљење више одговара слову закона. У § 495 од. 2 предвиђа се случај да је туженик благовремено одговорио на тужбу, да је одређена усмена спорна расправа, па на исту не дође једна странка, али о истакнутим приговорима из § 334 од. 2 још тече одвојена расправа, онда се по предлогу дошавше странке да се због изостанка донесе пресуда (§ 495 од. 1.) ова пресуда може донети, тек пошто приговори правноснажно буду одбијени, Значи ако се приговори правноснажно одбију, тада се правна ситуација, при доношењу пресуде, потпуно равна са ситуацијом из § 495 од. 1. Само ретко ће се у пракси десити, да се одређује усмена спорна расправа, за расправу главне ствари, пре него што се заврши одређена одвојена расправа о изнетим приговорима. Тешко је и замислити, да ће се, по истим списима, водити две различите расправе, у исто време,Али, ако би расправа о изнесеним приговорима била спојена са расправом о главној ствари (356 од. 1), па би једна странка изостала, тада би се по одбијању приговора, а по предлогу дошавше странке, донела пресуда (495 од. 1) у погледу главне ствари. Она би се донела под истим условима и околностима, као и пресуда из § 495 од. 1, само* што би у пресуду ушла и одлука о одбијању приговора.Ако на ово рочиште не би дошла ни једна странка, тада би се, с обзиром на § 335, донела одлука о приговорима, а у погледу главне ствари наступило би мировање поступка_ Пресуду из § 495 од. 1 и 2 доноси веће, ако је по предмету спора, веће за исти надлежно. Ако бацимо један летимичан поглед на све пресуде због изостанка и пропуштања, могле би се учинити ове констатације. Пресуде из § 492 .су пресуде због изостанка. Ове пресуде, у случају изостанка туженог са првог рочишта, једностране су, а у случају изостанка тужиоца, двостране су и контрадикторне. Пресуде из § 494 од. 1 и 2 јесу пресуде због пропуштања. У свима случајевима ове су пресуде једностране. Пресуде из § 495 од. 1 и 2 нису ни пресуде због изостанка, ни пресуде због пропуштања. У оба става § 495, за ове пресуде се каже само „пресуда". Да законик пресуде из § 495, не сматра за пресуде због изостанка или пропуштања, то се види и из § 292 од. 3, у коме текстуелно стоји, да се странка мора нарочито упозорити, да се због њезиног уклањања из суднице, против ње може „ донети: