Branič

Страна 407

свих хипотека, али само за неплаћени порез у току последње три године рачунајући уназад од дана егзекутивне продаје објекта. б) За дуговани порез на приходе од предузећа или радњи држава има законску хипотеку на сопственим непокретностима предузећа или радњи које служе непосредно предузећу или радњи у границама (за последње три године) и са истом снагом као и у случају под а). Ове одредбе о стварном јемству тешко да би се могле применити на уредска потраживања, под претпоставком да је судска пракса расположена да их аналого примени и у оним случајевима где би то ипак некако било могуће. Али на случај стечаја ово стварно јемство је индиректно добијало карактер привилегисаног исплатног реда, па је замењивало на тај начин односне одредбе стечајних поступака. Затим, и по самом Зак. о стецишном поступку, који је на територији предратне Србије важио до 1 маја 1930 год., а до 1 јануара 1929 год. био дерогиран чланом 108 старог Зак. о непосредном порезу, окружни уреди за осигурање радника на тој територији нису фактички могли имати исти исплатни ред са државним порезом. Тако по §-у 8 пом. Зак. о стецишном поступку из добивене цене за продато непокретно добро државни порез на то добро само за једно прошло и једно текуће полгође исплаћивао се трећи по реду пре заложних поверилаца; а остали дуговани државни порез са тог добра шести по реду, после свих заложних поверилаца. Ове одредбе такође тешко да су се могле применити кад је у питању уредско потраживање, јер говоре о исплатном реду пореза који се дугује само са дотичног непокретног добра. Остали пак неплаћени државни порез, где спадају и потраживања окружних уреда за осигурање радника, и то само за једно прошло и за једно текуће полгође, наплаћивао се из опште стецишне масе, првог реда поверилаца, који немају један пред другим првенства већ се наплућују сразмерно својим потраживањима ако маса не би достизала за потпуно измирење свију (§14 пом. Зак. о стецишном поступку). Сав остали неплаћени државни порез долазио је у трећи ред поверилаца из опште стецишне масе, који се такође наплаћују сразмерно својим потраживањима ако маса не би достизала за потпуно измирење свију (§ 16 истог Зак.) Но и у погледу ове једине привилегије у односу на општу стецишну масу не би могло бити ни речи о дугованом приносу за осигурање радника за једно текуће полгође, јер од дана отварања стечаја престајао је уговорни односизмеђу радника и презадуженог (чл. 52 Зак. о радњама који је тада важио на територији предратне Србије). Ако би пак одбор поверилаца са пристанком Суда решио да се сви или неки