Branič

Страна 408

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

радници задрже ради продужења радње презадуженог још за неко време, то би за дуговани принос за њихово осигурање из тог времена одговарала стецишна маса, јер ту би се окружни уред за осигурање радника са овим својим потраживањем појавио као поверилац из стечаја (§ 8 тач. 1,2иЗ; § 11 и § 14 тач. 2 и 4 пом. Зак. о стецишном поступку). Другим речима ако би што остало за личне повериоце опште стецишне масе, могао је и окружни уред за осигурање радника наплатити своја потраживања. А код таквог стања ствари није могло дакле бити више ни говора о неком боље привилегисаном исплатном реду уредских потраживања на случај стечаја; а још мање о томе да уредска потраживања на случај стечаја имају фактички исти ранг са државним порезом. Очекивали смо с правом да ће нови Стечајни закон за целу Краљевину, који је ступио на снагу 1 маја 1930 год. (Службене новине бр. 282 од 1 децембра 1929 год.) поправити исплатни ред потраживања окружних уреда за осигурање радника. Он то донекле и чини, али ни из далека не онако и онолико као што је то било безусловно потребно из разлога који смо већ навели. Да пођемо редом. Према тач. 2 §-а 45 новог Стечајног закона сматрају се као дугови стечајне масе и све јавне дажбине које у погледу стечајне масе доспевају за време стечајног поступка; па се затим дословно каже ово: „то исто вреди у погледу захтева поменутих у § 157 3. О. Р. као и у погледу приноса за осигурање, прописаних другим законима." У §-у 157 3. О. Р. је, међутим предвиђено да ће све тражбине Средишног уреда за осигурање радника које има према извесном саобраћајном предузећу, а које се тичу руковања благајном за осигурање радника, обрачуна или злоупотреба, имати на случај стечаја предузећа исти исплатни ред са државним порезом. Значи, дакле, да ће се приноси за осигурање радника извесног саобраћајног предузећа који доспевају за време стечајног поступања, ако би нпр. веровнички одбор решио да се и после отварања стечаја настави радња саобраћајног предузећа, сматрати као дугови стечајне масе. Као такви ће се сматрати у овом случају и приноси за осигурање прописани другим законима; па се намеће питање: зашто је овде направљен изузетак са приносима прописаним по 3. О. Р. за све остале послодавце? Радо бисмо рекли да је по среди нека грешка, јер „јавне дажбине" јесу и приноси за осигурање осталих радника који доспевају за време стечајног поступка, а које прописују окружни уреди са осигурање радника, али се ипак не може имати довољно сигурности за тачност таквог једног тумачења. На име, са приносима за осигурање радника саобраћајних предузећа начињен је очигледно изузетак, јер да је законодавац у овом случају