Branič

Број 7—8

„Б РАНИ Ч"

Страна 409

хтео да привилегише и приносе за осигурање осталих радника коц Средишног уреда за осигурање радника, односно његових месних органа било би излишно да се позива само на к 157 3. О. Р. већ би могао обухвативши све случајеве рећи краће: „то исто вреди и у погледу приноса за осигурање радника по 3. О. Р. к , А изузетци се морају најсгриктније тумачити (ехсер1шпез зип! з1псИззЈтае т^егргеШшшз). У сваком случају мораће се сачекати да судска пракса реши то питање. У §-у 46 Стечајног закона препоручено је затим да се понајпре морају намирити дугови стечајне масе, и то из оне масе на коју се односе. Ако маса није довољна за потпуно измирење дугова стечајне масе, измириће се најпре трошкови и издади поменути под тач. 1 и 2 §-а 45 истог Зак., које је управитељ за масу измирио својим новцем. Остали дугови стечајне масе измирују се у таквом случају сразмерно. Али се не може тражити повраћај онога, што је на име дугова стечајне масе већ исплаћено преко износа који би на њих пао, да су сразмерно измирени. У §-у 48 Стечајног закона се одређује да ће се из користи ствари и из куповнине продате ствари, која спада у посебну масу, измирити најпре трошкови око управљања, уновчења и деобе те посебне масе. У погледу пак првенственог реда, по којем се измирују поједини захтеви из посебне масе, важе за сва отуђења извршена у стечајном поступку прописи Закона о извршењу и обезбеђењу. Као што смо већ изнели, садањи Стечајни закон ступио је на снагу 1 маја 1930 год., а садањи Зак. о извршењу и обезбеђењу, који важи такође за целу Краљевину, обнародован је у Службеним новинама тек 23 јула 1930 год. Чл. 7 Закона о увођењу у живот Стечајног закона и Зак. о принудном поравнању ван стечаја регулисао је због тога и питање реда наплате заложних поверилаца за раздобље од 1 маја до 23 јула 1930 год., тако да у том међувремену вреде прописи извршних поступака који су тада били на снази у појединим подручјима Краљевине. На територији предратне Србије био је тада (а и данас још) на снази извршни поступак садржан у Грађ. суд. поступку. По §-у 489 тог Поступка од новца добијаног од продате некретности, која не би пре пописа била интабулисана — прибележена — полицијска власт је сама намиривала по пресуди кога треба, а остатак враћала осуђеном. Но ако би некретност била интабулисана — прибележена полицијска власт је добивени новац (по одбитку папирне таксе и за добош) слала окружном суду ради решења о првенственом реду наплате сходно прописима о интабулацијама. Но ако би на продатом некретном добру Државна хипотекарна банка била први интабулант, то је полицијска