Branič

Број 10

„Б Р А Н И Ч"

Страна 589

ЦЈшииу за подручје среских судова у Штаау и Кочану; 15) Окружни суд са седиштем у Лријеаољу за подручје среских судова у Плевљима, Пријеиољу, Новој дароши и ПрибоЈу; 16) Окружни суд са седиштем у Беранима за подручје среских судова у Берашма, Белом Пољу и Андријевици; 17) Окружни суд са седиштем у Подгорици за подручје среских судова у Подгорици, Колашину и Даниловграду; 19) Окружни суд са седиштем у Цешињу за подручје среских судова у Цешињу и Бару; Предвиђено је даље да ће сви срески и окружни судови отпочети свој рад на дан 1. новембра 1934. год., кога дана на горе наведеним подручјима престају функционисати првостепени судови, који се, у колико нису укинути, претварају у окружне. Судови ће носити назив према месту — седишту. Предвиђен је даље детаљан поступак који се односи на образовање нових среских судова, предају несвршених предмета, организација рачуноводстава, маса и депозита, зашта ће се издати и посебна упуства. Нарочито су важне одредбе које се односе на организацију и пренос интабулационих протокола из првостепених у новоодређене среске судове. Досадашње судске архиве чуваће се код среског или окружног суда који је ступио на место досадашњег првостепеног суда. Старешине среских судова и претседници окружних судова издаће потребне наредбе н утврдиће распоред рада по судским оделењима. Предвиђено је такође детаљно вођење судских књига — записника и упославање судског особља. В. Б. Избештај Одбора Ад&оћатске коморе у Загребу о раду у 1954. год. Загребачка адвокатска комора спремила је извештај о своме раду у 1934. год. за редовну годишњу скупштину, која ће се, као и наша, одржати 28. октобра 1934. год. Извештај је објављен у Одвјетнику бр. 7.—8. од 4. октобра 1934. год. и у њему се огледа сва тежина положаја у коме се адвокати у Југославији налазе. На-

рочито је наглашено, да су нови закони о ослобођењу дужника од обавеза, нарочито они који се на дужнике земљораднике односе, тешко погодили адвокатски ред, који у томе подноси велику штету. Криза за адвокате није ни мало попустила. Напротив, у колико су приходи опадали, у толико су порези расли, што је у општој кризи нарочито тешко погодило адвокате. Извештај се жали на финансискепореске власти, код којих није Комора наилазила на довољно разумевање односно тешкоћа у којима се цео адвокатски ред налази. „У опће је најтеже, каже извештај, продријети с којим ма како оправданим захтјевом код финанцијалних власти. Тако су н. пр. пореске управе прописивале рентовни порез на укњижене тражбине одвјетника с наслова одвјетничке заслужбине, премда је тај исти приход опорезован већ течевином. Узалуд су била доказивања Коморе код Финансијске дирекције да се ово двоструко опорезовање противи закону. Наша претставка самоме Министру финансија о томе предмету није још ријешена. Једнако искуство с финансијалним властима да оне на име више но екстензивно тумаче и проводе законе у корист фиска видимо и код такса. Дакако да ово повисивање такса дјелује неповољно и на квантитет судских и осталих правних послова, дослиједно томе и на одвјетничку зараду". Ни искуство наше Коморе са пореско-финансиским властима није ништа боље, те бар то може служити за утеху нашим колегама из Загреба, да нису сами, Цело ово питање требало би поново Савез комора да узме у своје руке и да најенергичније тражи да се државни фиск штити само и једино путем правилне примене закона, пошто закони постоје баш с тога да се власти по њима управљају. ^ЦИзвештај затим говори о питању тарифе, која има изгледа да ће се врло рђаво по адвокатски ред решити. Бави се такође и бранитељством као професијом, надриписарством и радом јавних бележника као адвоката, затим заступањем сиромашних и разним мишљењима и интервенцијама код власти, које су махом остале без успеха. У рачунском делу, закључни рачун од 30. јуна 1934. год. бележи