Branič

Страна 590

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

као промет благајне од 1. јула 1933. год. до 30. јуна 1934. год. суму од 366.964,68 дин. у приходима и расходима. На крају пете године на дан 30. јуна 1934. год. актива Адвокатске коморе била је 451.129.— дин. Добротворни фонд пак преставља готовину од 610.061,20 дин. У предлогу буџета за 1935. год. предвиђени су расходи у износу од 336.000.— дин. за чије покриће предвиђено је плаћање по 40.— дин. месечно на име чланских улога од стране 700 чланова Загребачке адвокатске коморе, што износи равно 336.000.— дин. Истога дана т. ј. 28. октобра 1934. год. одржаће и своју редовну скупштину Пензиони фонд Адвокатске коморе у Загребу, који је у истом О д« вјетнику објавио веома опсежан свој извештај са стањем благајне, из кога се види, да чиста имовина Загребачког адвокатског пензионог фонда износи 7,773.064,22 дин. Сем тога, предложене су знатне измене постојећег правилника у корист фонда а ради бољег обезбеђења адвоката. В. Б. Остађка г. Албера Сароа. Министар унутрашњих послова у Кабинету г. Гастона Думерга г. Албер Саро, као што је познато, после жалосног догађаја у Марсељу који је коштао живота Њ. В. Краља Александра I и Министра иностраних послова Француске Републике г. Луја Барту, поднео је оставку на свој положај претседнику француске владе, Према француским листовима, текст оставке гласи. »Драги мој претседниче, Шеф, зато што је шеф, остаје одговоран, чак кад је са својим потчињенима, учинио сву своју дужност предострожности противу фаталности које јавно узбуђење не признаје. Ја сам извршио своју дужност. Моја савест може бити нетакнута, независно од стављања у питање моје одговорности. Ја је сам погађам, предајући Вам моју оставку. Ова санкција, коју би Ваша увиђавност бесумње одбила да прими, везује се логично са санкцијама које сам ја изрекао. Она јој употпуњава смисао и целину и превазилази оптужбе мојих потчињених. Она је за мене најстрожија, јер ме удаљује од шефа као што сте Ви. Она м^ ипак не раздваја

од заједнице мисли в нада у Ваше дело. Готово десет месеци, уз Вас, подржан Вашим поверењем, лојално сам сарађивао одржавањем јавног поретка на делу мира и оздрављења које чини част Вашем имену. Свом својом вером, у пркос партизанским страстима, чиј напад незна за милост, ја му остајем, као што Вама остајем, веран, повучен из првог реда, куда можда жалостан али поносан, молим Вас да пођем. Молим Вас драги мој претседниче, да верујете у моју дубоку и пуну поштовања оданост. Албер Саро". Г. Саро, наш колега, јер је адвокат по професији, као истакнут првак радикал-социјалистичке странке, уважен у Парламенту и ван Парламента, будући једно кратко време претседник владе у Француској, примио је позив г. Думерга да у његовом овогодишњем фебруарском Кабинету заузме положај, пун одговорности, Министра унутрашњих послова. Његово горе наведено писмо, веома карактеристично и значајно, оцртава дубоки осећај одговорности његове, уз све достојанство које прати само државнике ранга г. Сароа. Противници демократије' називају демократске режиме неодговорннм. Кажу, да у овим режимима може свако у политичком погледу да чини шта хоће а да зато никоме не одговара. Горње писмо г. Сароа је сјајан деманти овог тврђења. Колико би они, који не гаје демократију, требали да се угледају на овај пример осећаја одговорности, који се може појавити само у демократији где је јавно мнење, као потпуно слободно, нарочито осетљиво на питање одговорности највиших шефова и ту не трпи компромисе. О политичком човеку који не води рачуна о овој осетљивости јавног мнења, ни јавно мнење, ни демократија, не воде рачуна, а полнтичар, који не мисли да се ослони на јавно мнење, није политичар, нити може имати изгледа на ма какав успех у политици. После овако достојанственог повлачења, г. Саро је остао неповређен у очвма јавног мнења и чекаће наравно сарј моменат да поново послужи као политичар и као правник, својој Француској, која, и ако има много великих људи, ипак је се тешко растала од сарадње г. Сароа. В. Б.