Branič

Страпа 680

„БРАНИЧ 1

Број 12*

Др. Миодраг Аћимовић, проф. суботичког правног факултета. ЗАЈЕДНИЧКО ПРИТБЖАЊБ У КРИВИЧНО ПРАВНОМ СМИСЛУ Заједничко притежање један је однос човека према. ствари, који се у свакодневном животу често јавља, од великог правног значаја нарочито за прављење разлике између кривичних дела крађе и утаје. Од притежања заједничко притежање се разликује само по томе, што код овога постоје више правних субјеката, који ствар имају у фактичкој власти. Као такво оно се јавља увек, кад су два или више лица, покретана свако својом вољом у могућности, да једну исту ствар потчине својој власти. Његова појава и признање у позитивном праву образложава се интересом боље заштите и правичнијег и целисходнијег уживања економских добара. У правном погледу већи број субјеката с притежањем на истој ствари у толико је од значаја, што права на ствар једних упадају у сферу фактичке власти других субјеката. услед чега се власт располагања сваког од њих увек више или мање раслабљава; јер свуда где више лица имају једну исту ствар у фактичкој власти са једнаким или неједнаким правима, постоји могућност за свако од њих, да ствар из сфере власти других лица сасвим или делимично истргне и потчини својој власти или власти неког трећег лица. Због тога је потребно да се односи између њих који су одлучујући за решење питања о притежању, правно одреде. Тешкоће на које се при том наилази, јављају се као последица постојања већег броја често једва приметних прелаза ствари из сфере власти једног у сферу власти другог субјекта, услед чега се и меродавни критеријум за оцену питања ко је правни држалац ствари једва може да примети. У поједином случају то се питање има да реши с погледом не само на својство и економску природу ствари, као факторе којима се одређује приступачност појединих субјеката према ствари него и на евентуалне нарочите споразуме, службене прописе, упуства, обичаје места и друге животне околности, пошто све то може да буде од значаја за правну оцену односа ствари према једном или више заједничких притежалаца. Однос заједничког притежања може постојати између равноправних и између неравноправних субјеката. 1) Између равноправних субјеката он се може да јави: а) као излив једног права поред сувласништва као његове природне последице. У том случају интереси више сувласника на истој ствари могу бити задовољени или снагом једног јединог сувласника, чијој је власти ствар искључиво