Branič

СУДСКА ПРАКСА

Разлози: Државни тужилац у својој ревизији истиче повреду материјалног закона из т. 2. § 337. к. с. п. која се састоји у томе што суд није радњу оптуженикову изложену у диспозитиву пресуде окружног суда квалификовао и као дело преваре из § 334. кр. зак. у идеалном стицају са делом фалсификовања из § 214. од I. у вези§215. тач. 1. кр. зак. јер појам „оштећења" односно „прибављања" имовинске користи употребом лажне исправе није садржан у делу употребе лажне исправе из § 214. од II. кр. зак. Стога је требало радњу оптуженика квалификовати и као дело преваре из § 334. од. I. ст. 1. кр. зак. јер овакво прибављање имовинске користи сачињава дело преваре. Оцењујући ове ревизионе наводе Касациони Суд налази да су исти неосновани и заснивају се на погрешном тумачењу законских прописа. И ако се употребом лажне исправе може постићи имовинска корист односно као последица и оштећење друге стране, исто тако употреба лажне исправе може бити инкриминисана и ако нема никаквог оштећења, односно прибављања користи. Да ли у конкретном случају за учиниоца т. ј. онога који употребљава исправу за коју он зна да је лажна, има из тога произаћи каква имовинска корист, ирелевантно је за саму инкриминацију радње. Радња је у кривично правном смислу кривична, зато што у себи садржи употребу лажне исправе за коју учинилац зна да је лажна. Никаква разлика од стране законодавца ннје постављена с обзиром на последице на имовини оштећеног, па се зато ни у конкретном случају не може радња оптуженика подвести под пропис § 334. кр. зак. зато што је учинилац радњом употребе — прибавио себи и имовинску корист. С тога је у овом делу ревизија државног тужиоца неоснована. Исто тако неосновани су наводи ревизије и у погледу повреде формалног закона из тач. 6. § 336. к. с. п. јер је суд према § 62. кр. зак. у разлозима своје пресуде одмерио оптуженику за свако дело засебну казну и затим најтежу заслужену казну повећао. С тога је Касациони суд ревизију државног тужиоца као неосновану одбацио по § 345. тач. 2. к. с. п. Но поводом решавања о овој ревизији Касациони суд је приметио да је на штету оптуженикову учињена повреда материјалног закона из тач. 1. под а § 337. к. с. п. тиме што је суд одвојено од радње употребе лажне исправе из § 214. од II. у вези § 215. тач. 1. кр. зак. инкриминисао као засебно кривично дело из § 214. од. I. у вези § 215. тач. 1. кр. зак. и само еачињавање ове исправе. Такво правно схватање од стране окружног суда није на закону основано. Сачињавање лажне исправе и употреба ове у конкретном случају и ако сачињавају низ радњи оптуженика све за себе чине једну целину у кривично-правном смислу, јер је умишљај оптуженика био управљен само на то да ову исправу, пошто је преправи, употреби и њеном употребом прибави имовинску корист. Сачињавање лажне исправе је за учиниоца било само сретство радње употребе такве исправе, које се инкриминише као кривично дело из § 214. од. II. кр. зак. Јединство ових радњи од којих свака за себе може сачињавати и засебно кривично дело, у конкретном случају остварено је истоветношћу лица, које их је извршило и чији је умишљај једино на то био управљен да исправу коју је сачинило користи као истиниту — § 16. од I. кр. зак. С тога се његове радње не могу подвајати и засебно инкриминисати већ се имају сматрати као једно дело и то дело употребе лажне јавне чсправе из § "214. од II. у в. § 215. тач. 1 кр. зак. као теже дело од дела из § 214. од I. у в. § 215. тач. I. кр. закона. Зато је Касациони суд, по службеној дужности, поништио пресуду Окружног суда због ове повреде материјалног закона, у делу који се односи на квалификацију и казну за прављење лажне исправе, па је затим на основу § 338. од V. у вези § 346. тач. 3. к. с. п. а уважавајући призив државног тужиоца због одлуке о казни у поглвду изречене условне осуде, изрекао једну казну као у диспозитиву, за дело употребе лажне исправе из § 214. од II. у вези § 215. тач. 1 кр. зак. при чему је обуставио наређено одлагање извршења казне. За примену § 65. кр. зак. нема услова код оптуженика пошто његово дело угрожава јавни кредит и пословзње Поштанске штедионице." Душан М. Еанић судија Окружног суда за град Београд.