Branič

.Б Р А Н И Ч"

прикАЗва 5 Шсћа КШИсћ: V И а 1 \ е { а з с 1 5 1 е е{1абосЈе1е <3 е з КаНо115 — РгеЈасе с1е М. Оеог^ез 5се11е, рго^ебзеиг а 1а РасиИе с!е ОгоИ с1е Рапб, Рапв, стр. 190. Остављајући на страну Русију, у којој се ствара један систем који до сада није нигде постојао и који би ми назвали системом социјалне или економске демократије, но који је још у стварању, данас се у свету, у погледу на питање уређења државе, боре два система: демократија и фашизам. Та је борба врло жива и њен резултат се не може још сагледати. И један и други систем покушавају да даду све од себе, да би правдали своје постојање, одн. показали нетачност другог система, па према томе и изазвали његово укидање. Непосредно после светског рата, који је изазван од диктатуре, демократија је триумфовала. У томе свом залету, демократија је изашла из граница отаџбине и покушала је да на основу својих принципа створи једну светску организацију т. ј. једну светску демократију. На жалост, због различитих узрока који су се појавили у току Конференције мира, а нарочито због још недовољно развијене свести о међународној заједници и међународној сарадњи, како код народних маса тако и код оних који су управљали, у томе се није потпуно успело. Ипак, први је корак учињен: Друштво Народа. И г. Ристић, после Увода, излаже основна начела односећа се на Друштво Нирода: једнакост држава, пасифизам, територијална целокупност и политичка независност држава чланица, мирна ревизија, разоружање. Међутим, и ако се јасно увиђало да је равноправност једини могући начин да се избегну ратови (стр. 7), и ако се увиђало да је равнотежа сила систем који води рату, демократија, која је значила равноправност и за коју се мислило да претставља један за у будуће непроменљив систем друштвеног, државног, и међудржавног, уређења, дошла је у кризу, из развих разлога, међу којима г. Ристић, и то сасвим правилно, истиче непотпуно решење економских проблема који су се постављали у појединим земљама. Та криза демократије створила је повољан моменат за развитак фашизма, који је убрзо Јспео да замени демократско уређење у неким земљама. Одбацујући мишљење да је фашизам једна доктрина и сматрајући га као моментални израз једног болесног стања, који нема свога идејног оправдања ни ослонца, г. Ристић, у другој глави, излаже његово порекло, појаву, као и карактеристичне особине фашистичке државе, првенствено фашистичке Италије: антииндивидуализам, антиматеријализам. антидемократизам, антипацифизам. На тај начин, као што смо већ рекли, створене су две врсте државног уређења: демократско и фашистичко. Само док ова два уређења, као унутрашњо-државна, могу евентуално да остану једно поред другог, поставило се питање односа фашизма према међудржавној организацији, која се заснивала на демократским принципима, а нарочито поставило се питање односа фашизма према Друштву Народа. И г. Ристић у даљим главама свеје књиге расправља то пптање, које у самој ствари значи контрадикцију ш а<Иес!о: демократија искључује диктатуру одн. фашизам и обратно, то би отуда и фашизам имао да искључи могућност постојања једне демократски уређене међународне заједнице. То би било логично и основним принципима сагласно решење. Да то није у пракси тако, последица је само прилнка и догађаја, а нарочиго још моменталне превласти демократије над фашизмом. У потврду тога аутор третира врло концизно, мада мало више политички него правно, четири питања, у којима се поставља овај проблем односа фашистичке Италије према међународној заједници, Друштву Народа: питање грчко-италијанског сукоба из 1926 године (поводом убиства талијанске комисије, која је повлачила границе Албаније према Грчкој), питање независности Албаније, Четворног пакта и разоружања. У свима овим питањнма г. Ристић истиче све супротности фашистичког схватања и делања са основним принципима женевске установе. Каква је, пак, у овом погледу будућност? Да ли ће ово стање моменталног одржан.а моћи да опстане и у будуће, или ће сукоб постати неизбежан? Г. Ристић је оптимиста, јер он, по речима проф. Зсе11е-а, показује велику љубав према слободи која је највише благо свакога човека,