Branič

АДВОКАТУРА У ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВЕНОМ ПРАВОСУЂУ

51

Драгослав П. Ђорђевић адвокат — Београд АДВОКАТУРА У ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВЕНОМ ПРАВОСУБУ У нашој држави давас постоје црквени судови: православни, римокатолички, старокатолички, јеврејски, муслимански и др. Сви судови суде у принципу јавно, уз садејстјво адвоката као заступника парничних странака, сем нажалост, судови православне цркве. Јерархија правослаине цркве на свој дачин схваћајући овлашћење чл. 63 тач. 12. црквеног устава као државног закона, прописала је по својој вољи сво] црквенО' судски поступак. Колико су овим поступком повређени позитнвни државни закони ми смо о томе дали своју реч у| Браничу за децембар 1934 год. Овом прилимом да се специјално позабавимо самом, чисточи „адвокатуром" пред православним црквеним судовима, која је специјалитет своје врсте врло карактеристичан за данашње схва)тање правосуђа па ма ово било и православно црквено. О аднокатури се у нас мало писало како пре тако и после рата. Колико нам је дошло до руку, после рата написао је познати београдски адвокат г. др. В. Јоваловић једну малу, кратку али необично лепу расправицу „О адвокатури" указујући нарочито на њен значај и развој у Француској, где она као професија и данас доминира у јавном животу. Специјално о развоју адвокатуре у Србији све до закона од 1929 год. дао> је исцрпну и сликовиту расправицу опет наш познати колега г. А. Андрејевић под насловом „О адвокатском реду у Србији". Какви други после ратни радови о овој теми нису нам познати. Предратних расправа има опет нешто малО' у стручним часописима, али су оне без особите важности- Адвокатима није лако> у професији. Ми смо на удару многим невољама. Неоправдане повике на адвокатски ред свакодневне су. Па ипак и поред свега тога, адво|кат1 је опет борац који не узмиче. Наш познати правник и колега г. Обрад Благојевић у једном моменту препуног срца чемером на рђаво схватање о адвокатском реду, рекао је: „Ако бих и после смрти дошао на овај свет као 410'век, ја бих ипак у пркос свим невољама, опеп био само адвокат." Адвокатова је трагедија велика. Кад клоне тело и дух се угаси, он живи у азилу за смештај сиромашних а сахрањује се о мшцостињи својих колега који за њим истим путем корачају. То је величина и тр!агедија адвокатске слободне професије. Редак је случај, да је адвокат после смрти оставио своју породицу збринуту. Адвокат, интелектуалац, честит борац за право, реткО' је скончао у добром материјалном положају. Познати су случајеви чувених београдских адвоката па и предратне Срби.је пок. Дује, чика Блаже и др. Ретко ко прође а да се не очеше о адвокатска леђа и не упути какав епитет који адвокат, по обиму и важности свога рада У друштву, ни у ком случају не заслужује- Сви су заборавили да је „адвокатура исто толико стара колико и магистратура, јер је потребна као и сама правда", — како ]е то по цитату г. Јовано-