Branič

О ГРАЂАНСКОЈ ДЕЛИКТНОЈ ОДГОВОРНОСТИ и т. д.

115

већ помоћу ствари. То су сјтвари добро познате и ми немамо потребе да се задржавамо у развијању мисли у томе правцу. Додаћемо само да је јуриспруденција, у пишањ|у1 одговорнооти деликтне за штету причињеиу упо)требом кугвари, одиграиа у француОком праву ону исту улогу коју је имао преткзр у римском праву. Она је се, задовољавајући потребе прамтичшог живота, супотитуирала задатку законодавца. Овајј њен рад је изазвао плодан рад доктринарних правника. Може с'е рећи да је сама доктрина, у питању које овде; ис1питујем01, појдељена у две групе, потпуно опречне. Њена прва половина има за основицу к р ив и ц у. То су присТалице тако зване с у б ј е к т и в н е т е 01 р и ј е, назване још и класичном, која се држи старих путева римекога права. — Друга половина доктрине схваша грађанскју деликтну одговорност за штету причињену стварима без ика1квог обзира на кривицу, базирајући се више на социЈалним консидерацијама, него на традиционалним правНим принципима, и ставља на прво место чисТо објектнвне елеменТе, штету, не упуштајући (С1е да ли је њен проузроКовач к р и в или не за исту, покушавајући да њену накнаду објасни и д е ј о м р иска. Од промулгације Наполеоновог законика па током целог XIX века била је владајућа класична теорија. Ова је увек примењивала, као опште правило, чланове 1382 и 1383 Наполеоновог кодекса. Према томе, чак и за накнаду штете причињене сКварима, тужилац је, саобразно члану 1315 Сос1е сш1-а — ас!оп 1Пситђ11: ргоћаИо — био сбавезан, за успех своје тужбе, да увек докаже следеће три чињенице: најпре, један: материјалан елети е н а т: своју штету; потом, један: субјективан, спиритуалан, елеменат: к р и в и ц у проузроковача штете и најзад, у зрочни однос између кривице проувроковача штете и еаме штете, која претставља ову као последицу оне. Међутим, са развИтком технике у опште, а нарочито машинизма и аутомобилизма, несрећни случајеви се повећавају, а њихове жртве се налазе у тешкоћи да докажу она три елеменгга, горе поменута. Ова тешкоћа доказа је у толико већа у колико несрећни случајеви, врло често, немају за узрок нешто' прецизно, већ су више последице Неке врсте фата(лности. То је изазвало потербу да се побољша положај жртава несрећних случајевај. Да се до овога побољшања дође: једни су покушавали да протету теорију уговорне одговорности изван њених граница, (Сениктлетова теорија) 1 ); други су се служили уопштавањем прописа, који не говоре о одговорности за атвари, на њих. Ова теорија уопштавања има две вариЈанте. Присталице прве су хтели да уопште члан 1386 Со(1е сЈуЦ-а, који говори о одговорности власника зграде (1е ђаИтеп!), када се несрећни случај деси као последица недостатка одржавања (1е с!еГаи! с1'еп1ге1Јеп) или услед мане у изградњи (1е У1се с1е 1а сопзЈхисИоп). Присталице њене друге варијанте мислили су да узму као опште правило члан 1385 Сос1е сш1-а, који говори о одговорности за штету причињену животињама; трећи, као што је већ гтоиенуто, виде у власнику одговорно

*) Видети: бапЈс1е1е1(е: Бе 1а гебропзаћЈШе с1УЈ1е е! с1е 1а §агап!је.