Branič

СУДСКА ПРАКСА

247

локаз своје тражбине не позива на трговачке књиге него нуди клетву онда за ову тражбину вреди застарелост из § 928. ж. Грађ. зак. Исто ово гледиште заступљено је и у одлуци оделења Касац. суда од 25. августа 1904. год. Бр. 8452 која је као што се види донета свега неколико година после доношења одлуке Бр. 9565. Указивање Касац, суда на сличност § 928. б. Грађ. зак. са арт. 2272. франц. Грађ. зак., који за застарелост трговачке тражбине предвиђа исти рок од године дана без обзира на доказна средства и тумачење да је и наш законодавац усвојио овај исти рок за застарелост неосновано је, јер, § 928. б. Грађ. зак. изрично, као што смо навели, упућује на прописе Трг, законика, који регулишу лоступак са трг. књигама, што код франц. Грађ. зак. није случај, те о некој сличности ових прописа по питању које нас интересује не може бити говора. На крају да се задржимо на још једном разлогу Касац. суда. Своје наведено гледиште Касац. суд брани и тиме што би застарелост од двадесет четири ходине из § 928. ж. Грађ. зак. за овај случај била и сувише дугачка, док застарелост од једне године предвиђена у § 928. б. Грађ. зак. боље одговара стварним потребама. Мишљења смо да застарелост од двадесет четири године, ма да доста дугачка, много боље одговара потребама живота и развијеног правног саобраћаја него застарелост од једне године, која је и сувише кратка. Ако консултујемо пословне људе уверићемо се да је више од половине трговачких потраживања према нетрговцима старије од године дана, што би значило да би они имали да отпишу огромне суме као застарела потраживања. Немогуће је једном пословном човеку да у року од године дана од дана постанка наплати своја потраживања па ма рескирао да му она и застаре. Законодавац није могао ићи насупрот потребама кредитног саобраћаја и прописати застарелост од године дана када се њоме не могу задовољити те потребе, нити се та намера законодавца ма из чега да утврдити. Према томе налазимо да је погрешно дато мишљење Општеседнице Касац. суда које смо напред цитирали, већ да се застарелост из § 928. б. Грађ. зак. има применити само онда ако се трговачка тражбина према нетрговцу оснива искључиво на трговачким књигама, а ако се трговац не позива на своје трговачке књиге већ нуди друге доказе има се применити застарелост од двадесет четири године предвиђена у § 928. ж. Грађ. зак. Филиа Ћосић, судија-Алкбунар. Пискарачи који иишу кривичне иријаве чине кривично дело из §-а 120 Закона о адвокатима, јер се у исараве у ширем смислу смашрају и све пријаве о кривичним делима. (Пресуда Касационог суда у Београду од 3 априла 1935 године Кре 353). У кривичном предмету противу Д. А. из Кладова, због дела из §-а 120 Закона о адвокатима, пресудом Среског суда у Кладову КСП. 239/32 оптуженик Д. А. био је осуђен на казну за дело из §-а 120 Закона о адвокатима, које се састојало у томе што је 6 октобра 1931 године у виду заната написао кривичну пријаву Ж. Н. и исту преко поште доставио Среском суду, наплативши на име хонорара 120 дин. По изјављеном призиву оптуженика, Окружни суд у Неготину својом пресудом КПР. 267/32 ослободио је на основу §-а 28) ксп. оптуженика од оптужбе нашавши да у радњи оптуженика нема обележја за дело из §-а 120 Зак. о адвокатима, зато што овај пропис инкриминише само састављање исправа о правним радњама или исправа које иначе имају да служе пред судовима (уговори, поравнања, тестаменти итд.) а не и састављање кривичних пријава, које се не сматрају по нахођењу Окружног суда за исправе у смислу овог законског прописа. Како је ово схватање Окружног суда погрешно, пошто § 120 Зак. о адвокатима обухвата и састављење исправа које иначе имају да служе пред судовима, дакле не само исправе о правним радњама, Врховни Државни Тужилац изјавио је захтев за заштиту закона. Касациони суд пресудом својом од 3 априла 1935 године Кре 353 усвојио је захтев за заштиту закона јер је пресудом Окружнога суда у Неготину као призивног, од 23 јуна 1934 год. КПР 267|32, повређен материјални закон из §-а 120 Зак. о адвокатима, са разлога. .Узимајући у оцену наводе овог захтева у смислу § 537 ксп. Касационн «уд валази да је овај захтев основан. Наиме § 120 Зак. о адвокатима инкрими-