Branič

248

,Б Р А Н И Ч"

нише као кривично дело кажњиво по овом специјалном 'закону поред заступања пред судовима и другим властима и састављање исправа у виду заната уз награду. Законодавац је код инкриминације ове последње радње обухватио како исправе у ужем смислу, исправе о правним радњама (уговори поравнања, тестаменти и др.), тако и исправе у ширем смислу т. ј. све оно што иначе не би било исправа у ужем смислу (исправа о каквој правној радњи) али би имало да служи пред судовима, осим општинских судова. Према томе ова друга категорија исправа обухвата све оне писмене саставе који се од странака предају судовима (изузев општинских и служе пред тим судовима као начин извршења једне формалности која је потребна и чини саставни део судске радње. При томе није ни од каквога утицаја на правни карактер ових исправа да ли ће такав писмен састав који странка подноси бити доказ о каквој правној радњи или не. Стога у исправе у ширем смислу сматрају се и све пријаве о кривичним делима и др. Зато је Окружни суд погрешно применио § 120 Зак. о адвокатима приликом решавања о призиву оптуженика противу пресуде Среског суда, нашавши да кривична пријава коју је написао за награду оптужени Александар није исправа у смислу § 120 Зак. о адвокатима. Са изложеног, а на основу § 357 од. 2 ксп. Касациони суд је уважио зах тев за заштиту закона Врховног државног тужиоца којом је пресудом констатовао ову повреду материјалног закона из § 120 Зак. о адвокатима." Предлог, да суд донесе аресуду због ироаушшања рока, може се иоднеши и у заииснику на рочишшу. (Закључак Касационог суда у Београду од 15 марта 1935 год. Рек. 30) У правној ствари тужиоца М. П. противу стечајне масе М. Н. ради утврђивања права наплате из стечајне масе, Окружни суд у Крагујевцу, закључком својим од 11 априла 1934 год. По. 714, наложио је тужилачкој страни да особеним ноднеском са потребним рубрикама учини предлог за пресуду због пропуштања. Апелациони суд у Београду, као рекурсни суд, решавајући по рекурсу тужилачке стране, закључком својим од 28 новембра 1934 год. Пл. Бр. 353/2, укинуо је побијени закључак Окружног суда у Крагујевцу од 21 маја 1934 год. По. 714/15, са разлога: ,Кад је тужилац на рочишту од 11 априла 1934 год, учинио предлог, да суд донесе пресуду због пропушиња и кад је рок од 15 дана за одговор на тужбу остављен туженом закључком од 1 марта 1934 год. истекао, онда суд није могао ни позивати тужитеља да поднесе формални писмени предлог у горњем смислу који већ постоји, а у закону нигде није забрањено да се исти може поднети у записнику на рочишту. Ово у толико пре, што се закључком тога суда од 11 априла 1934 год. По„ Бр. 714|11-34, којим се одбија приговор туженог да је спор пресуђен, до кога дана одговор на тужбу није поднесен и ако је рок од 15 дана већ исгекао, а предлог тужитеља за пресуду због пропуштања већ постојао." Касациони суд у Београду, расматрајући ревизиски рекурс тужене стране, закључком својим од 15 марта 1935 год. Рек. 30|1 одобрио је побијени закључак Апелационог суда од 28 новембра 1934 год. Пл. Бр. ЗоЗ|2, са разлога: .Правилно је Апелациони суд у свом закључку нашао да предлог за изрицање пресуде због пропуштања није морао да се подноси писмено, пошто је већ учињен на записнику од 11 априла 1934 год. У осталом и по издатој наредби тужилац је тај свој предлог поновио у писменом поднеску од 8 маја 1934 год. По.. 714ј 14, који са захтевом на поменутом рочишту чини једну целину. Без утицаја је то што је пре овог последњег писменог поднеска тужени одговорио на тужбу, пошто је тај одговор поднет суду после протека рока, који му је остављен за одговор, према чему је сам одговор преклузиван, тако да доцније поднесени одговор не може имаги никакав утицај на ток спора. Примени проаиса § 209 грађ. парн. поступка на који се тужени позива у своме ревизионом рекурсу у овоМ: случају нема места кад се тиче једног рока, који је по закону — 338 и 494 грађ. парн. поступка-преклузиван". Јобпн Д. Смиљанић секретар Касационог суда у Бгограду.