Branič

СУДСКА ПРАКСА

249

За одлуку о задржању осудног решења које је шражено пре 1. јануара 1934. год. сшварна надлежносш суда се оиредељује ио ироиисима новог иарн. „осшупшка, ако одлука о задржању није донеша до 1.-1.-1934. год. (Касациони С уд у Београду, Р-195/34.од 26. јуна 1934). По спору А. Задруге противу Јована, онд., због дуга, Срески суд у Алексинцу, актом П-525/34. од 18. јуна 1934. год. известио је овај суд да је Окружни суд у Нишу доставио њему овај предмет на решавање налазећи да је по § 44. тач. 1.грађ. парн. пост. за све грађанске спорове до 12.000.— дин. надлежан срески суд, а по чл. 36. и ч2. уводног закона, и за све предмете по којима није предат одговор на тужбу, као и сва тражења осуде по кратком поступку. Како и Срески суд у Алексинцу, налази да није надлежан да суди по овоме спору, јер је ова ствар пресуђена решењем Окружног суда у Нишу бр. 4534 од 11. априла 1933. год. које је и постало извршно према свима туженим, изузев према туженом Јовану који је актом бр, 15026 од 26. октобра 1933. год. тражио задржање од извршења овог осудног решења, то је одбијајући од себе надлежност на основу чл. 36. и 37. уводног закона, молио Касациони суд да овај појављени сукоб надлежности реши. Решавајући по овом захтеву Среског суда у Алексинцу, а оцењујући разлоге једног и другог суда са којих одбијају надлежност но овоме спору, Касациони суд у своме II оделењу налази да је за решење питања о умесности траженог задржања од извршења осудног решења бр. 4534/33, као и за даљи рад по овоме предмету надлежан срески суд у Алексинцу, а не Окружни суд у Нишу. Овако Касациони суд налази на основу прописа чл. 37. става 1. уводног закона од 9.-УН-1930. год. по коме поступак поводом приговора противу платног налога у мандатном поступку, што одговара ранијем тражењу задржања осудног решења донетог по одредбама главе XVII грађ. суд. пост. од 1865. има се спровести по прописима новог парничног поступка, иако су приговори (тражење задржања) поднети пре ступања на снагу новог грађанског парничног поступка, али на дан сту пања на снагу овога још није отпочела расправа о овим приговорима. Па како се из аката спора види да о акту задржања од извршења бр. 15026 није до 1. јануара 1934. год. донета никаква одлука од стране Окружног суда у Нишу, то је на основу § 37. става 1. уводног закона, за даљи рад по овоме предмету надлежан Срески суд у Алексинцу. Питање које овде расправља ова одлука Касационог суда односи се на измењену стварну надлежност среских и окр. судова после 1. јануара 1934. год., и то у случајевима где се стварна надлежност суда опредељује према висини вредности спорног предмета. Поргд тога овде су у питању само спорови где до 1,јануара 1934. није предат одговор на тужбу или није почела усмена спорна расправа (чл. 36. став 1. уводног закона). У таквим случајевима, т. ј. онде где није до 1. јануара 1934. год. предат одговор на тужбу, или није отпочела усмена спорна расправа, услед измењене стварне надлежности среских и окр. судова, има да се примене одредбе новог парничног поступника, па према томе и нове одредбе о стварној надлежностн судова — §§ 44.—48. г. п. п. Стога у таквим случајевима суд који је примио тужбу пре 1. јануара 1934. год. као стварно надлежан, ве може по овој ништа радити, ако вије по прописима §§ 44.—48. г. п. п. остао и даље надлежан, већ има цео предмет да достави стварно надлежном суду. Ово достављање предвиђа чл. 36. ст. 3. тач. 4. уводног закона По чл. 42. уводног закона само месна надлежност није ни од каквог утицаја на ово достављање, т, ј. суд који је примио тужбу, може по њој даље радити и ако можда не би био релативно (месно) надлежан, самоа^о је остао и даље стварно надлежан. Све ово довде речено о тужбама вреди и за кратак ш ступак какав је предвиђала глава XVII грађ. суд. пост. И ако је пре 1. јануара 1934. донето осудно решење, па чак и задржање тражено пре овог рока, ипак се одлука о задржању има донети с обзиром на прописе новог грађ. парн. поступкл само ако до 1. јануара 1934. г. није била донета одлука о задржању. Према томе и стварна надлежност суда за доношење одлуке о задржању, односно о приговорима (§ 647., § 654. г. п. п.) опредељује се по прописима новог грађ. парп пост. У случају да за доношење одлуке о задржању буде надлежан други, а ге онај суд који ј* донео осудно решење, дотадањи суд има аналогно чл. 36. ст. 3. тач. 4. у вези чл. 42. уводног закона да достави акта стварно надлежном суду. Тако је овде приказани конкретни случај расправљен. Окружни суд у