Branič

ПЕТА РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШТИНА САВЕЗА АДВ. КОМОРА 297

Једно од битних права парбених странака јест да може; за своју правну обрану узети праву вјешто, стручно'спремљено, квалифицирано лице као свог правног заступника, који ће знати да сакупи правко релевантне чињвнице и зна|ти под које их правне норме треба подврстати и који ће на темељу своје спреме бити У стању да у свим стадијима парничнога поЈступка) исправно и праводобно заштити странку од неоправдане штете те ће припомоћи суду да изрекне законити и праведки праворијек, Ради јавног интереса и ради интереса појединих држављана, који наступају као парбена странка, држава ј)е у својим поступницима прихватила начело да при решавању препора, дакле при досуђивању правде у име државе, судови м о р а ј у припустити да странка буде заступана по! здво'кату и дапаче да је у особито важним случајевима неопходно нужно да се странке послуже правннм заступником тако да је то заступање у особито важвим случајевима обвезатно. Штавише сваки спремни судац осјећа да је сарадња адвоката у расправама велика помоћ за изналажење истине и правде па такву помоћ радо ! и спремно прима. Напротив, онакви тзв. »Судски поступци«, »Правилници« и слично 1 , у којима се бојажљиво уклања судјеловање праву вјештих и стручнЈо! наображених лица, дају 1 ;еб1;1шоп1ит раиреЈТаИб за свој судбени апарат и дају оправдани повод за априорно перхоренцирање од »правде« шт ( о ће ју овакви такозвани »1судови« изрицати. Праву странке, да буде у парвицама заштићена, одговара и право адвоката, које је држава у својим законмма прописала, да •он .може и смије пред свима властима да даје странкама своју помоћ. Законодавац је то у §-у 20 Закона о адвокатима одлучно( и аподиктички прописао: »Адвокат је овлашћен... заступати пред свим судовима, другим државним и самоуправним властима и јавноправним тијелима.« Принципијелво схвагтање правне државе о иоправном судО'вању нормирано је у §-у 1 Закона о адвокатима: »Адвокатура је занимање ј а в н о г поретка Њо1ј је циљ да адвокат својим стручним знањем помаже савјесно! и поштено појединцима правним савјетима; да утиче на измирење странака које дођу у сукоб у правним одношма или интересима; да у случају спора пред судовима заступа парничаре бранећи њиховс оиравдане интересе и права; и да уопште у примјени закона пред судовима, другим државним и самоуправним властима и јавноправним тијелима помаже да се довесе правилна и правична о д л !у[к а«. Ево, го! су темељна начела правне државе за њезино судовање, која начела оиа не може напустити а да тиме уједно' не раздрма цијелокупни систем свог судовања. Правна држава. захтијева, да се та темељна вачела уваже када она суди било; директно по својим органима, било путем делегације по' судовима других јавноправвих корпорација 1 , којима је препустила. да са важношћу ,за њено, државно, подручје у њезино име изричу правду. Када држава повјери којој јавно-правно], усТанони своје