Branič

298

.БРАНИЧ'

право судовања, не може та установа да дерогира темељне принципе државног судовања. Јер се је то у конкретном случају »Поступка за судове у Српској-пра!вославно1ј цркви« догодило, била би дужност државне власти да ради повреде Устава и повреде постојећих закона про^гласи тај „Поступак" за себе неважећим и да пресудама изреченима на темељу таковога поступка ускрати ехедиаШг. Да ли ће тај „Поступак" и даље остати на снази за црквенс подручје и само за савјест вјерника, то је аутономно питање цркве, у које држава не дира. Адвсжатско заступање у најмању је руку само: сталешко питање, — дапаче није нити само питање правосуђа, него је — а то је најважније — исјечак из неуређеног комплекса питања од највеће досежности, наиме одношаја Државе и Цркве. Наша је држава затекла разнолике односе између вјерских заједница и државе. Те ое разлике умнажају још са тиме што за, поједине вјерске заједнице у разним правним подручјима (покрајинама) постоје различити и протуслођвни државни прописи. Поједине вјерске заједнице уређују те одношаје свака! на своју руку аутономним црквеним нормама, па дјеломице ради помањкања и дјело!мице ради непотпуности држаених прописа ове протусловвеи међусобно непријатељске црквене норме постају фактично иако^ не правно обвезатне и за државно подручје, и тако се хаос још повећава а правна сигурност све више умањује. У Њемачкој еваагеличкој кршћанској ц р кви аугсбуршке вјероисповијести у краљевини Југославији псстоји Правилник (Статут) за поспупак у брачним споровима од 18 II 1931. Према њему (§ 1) надлежни су духовни судови за пресуђивање о ништености брака, 0' побојноети брака, о разводу брака, О' растави од стола и ностеље, када се ради о припаднИцима ове цркве или о мјешовитим браковима. Духовни су судови надлежни у оним покрајинама у којимз не постоји надлежност државких и грађанских судова за брачне препоре. Према томе ови духовни судови суде са важношћу за државно подручје у Босни и Херцеговини. Суд прве инстанције састављен је од два жупника и једнот лаика, а у друго ј инстанцији од три црквена лица и два свјетовна лица (§ 3). За парнични поступак пред духовним судо(вима примијењују се прописи грађанских процесуалнИх закона, уколико у овомГТравилнику нема изузетака (§ 7). Али један од изузетака јест баш адвокатско заступање. § 9 одређује: »61 е Тејјпаћше уош Ас1уока1;еп а1§ Уег1ге1егп с1ег Р а г 1 е 1 е п 1п с1еп шипЈПсћеп б 1; г е ИV е г ћ а п с11 и п јј е п 181 а и з & е б с ћ 1 о з б е п«. Адвокатско заступање странака на расправама је забрањено. У питањима највеће живо!тне важности као што су ништетност, побојност и развод брака пресуђују правно неквалифицирана лица и уз то са оградом да странке не могу заступати једино стручно правно наображена лица. Да ли држава може признати за државно подручје важећом