Branič

300

,Б Р А Н И Ч"

нити се не тражи да адвокат буде католик, нити посто1.ј:е посебне адвшатске листине, нити бискупи постављају адвокате: без квалификације по закону о адвакатима, нити грађанским адвокатима дају нарачите апробације. Међутим постоји овлаштење Кодекса да се са другачијом праксом може у свако доба1 почети а и постоји предлоТ за напуштање досадање праксе. Што сам рекао за православни »Судски поступак« и за протестантски »Статут«, вриједи и овдје. И ови су прописи у протусловљу са темељним начелима државнога устава и државних закона, нарочито са чланом 11 Устава, §§ 1, 20 и 120 Закона о адвокатима те §§ 127—141 Грађаиског парничнот поступника. Ргосига1огез — пуномоћници — не само да не могу постојати по државним законима него такова лица када уз награду или у виду занимања обављају правне радње, по прописима државних закона почињају кривично дјело и кажњиви су новчаном казном или затвором или обадвјема казнама (§ 120 Закоиа о адв.). Уколико духовни судови суде само рго 1'ого ессЈебЈабОсо 1п1егпо е!; ех(;егпо, ови су прописи самостални и законити, али уколико ти судови врше и делеговану судску власт за државу 1 , нужно је да се прописи доведу у склад и са установом и са осталим правосудним законима. Ваљало би стога да, тако дуго док не буде коначно! и опћенито ријешена скупина свих питања о односу између цркве и државе, — државна власт затражи од надлежних црквених власти свих вјероисповијести, да исте за вршење делеговане судбености у брачним препорима пропишу такве судске поступке који ће бити у екладу са уставом и осталим државним правосудним законима, а у колико томе не буде удовољено да држава ускрати извршивост пре(с!уде за грађанско подру|чје.

СУДСКА ПРАКСА Деца умрлог усвојешка имају араво наслеђа заоставштине усвојишељеве,. као иретставници свога оца. — (Одлука опште седнице Касационог суда.) Тужилац Милан навео је, да је Јанко усинио Илију. Усињеник Илија није доживео да наследи имовину свога поочима, јер је умро пре њега, а од порода је оставио три кћери. После њега умро је и поочим Јанко, који није имао порода, већ је од најближих сродника оставио синовце, односно њихоЕе потомке, именоване у тужби. За наслеђе имовине пок. Јанка пријавиле су се кћери усињеника Илије Живка и Марија, тражећи да оне наследе имовину Јанкову на равне делове, представљајући свога оца — усињеника пок. Илију. Решењем среског суда тужилац је упућен на парницу ради доказивања, да његови устугштељи имају прече право наслеђа од усињеникових кћери на имовини пок. Јанка, јер код наслеђа по уговору о усиновљењу нема места праву представљања. Молио је суд да донесе пресуду у смислу тужбе. Окружни суд у Пожаревцу, нашао је, да тужени не могу бити наследници спорне имовине пок. Јанка по праву представљања свога оца — усињеника Илије зато, што се то право може изводити само код презумптивног наследства, док пок. Илија није ни дочекао да буде наследник а код наслеђа по уговору о усиновљењу нема места праву представљања. Зато је пресудио у смислу тужбе. Апелациони суд у Београду преиначио је пресуду првог суда и тужиоца одбио од тражења са следећих разлога: