Branič

ПЕТА РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШТИНА САВЕЗА АДВ. КОМОРА 299

тгакву пресуду која настаје на диаметрално противним процесуал:ним начелима од начела која је држава поставила за сво.је судовање по својим непоередним! органима. Држава сматра. брачне препоре тако' важнима да не само што дозвољава заступање странака по адвокатима него дапаче прописује обавезно заступање када препор долази у вишу инстанцију. Овакви прописи аутономног Правилника не могу важити рго Гото с ! у 1Н јер С1у| у протусловљу са позитивним државним законима па државне власти не смеју признати извршивоет одно,€ним пресудама. За к ато л и ч ке држављане суде са важношћу за државни форум католички духовни судови у истим покрајинама гдје и православни духовни судови за1 православне држављане, дакле на цијелом државном територију оеим Војводине и Међумурја, Слољеније и Далмације. Као парнични поступак вриједе прописи Сос1ех-а шпз сапоШ1С1 а у Хрватомој и Сл-авонији још и понекоје установе Напутка ,,за духовне судове од 8 X 1856. Прописи су ови: 1) У винкуларним парницама тј. у онима у којима се ради О' проглашењу ништетним и неопстојним самота бра1чнога веза прописано је обавезно заступање по адвокатима (сап. 1655 § 2), 2) у осталим брамним парницамја, као 1 што је привремена или доживотна растава од стола и постеље, — ако) с'е ради о мало>.љетницима (21 година, сап. 88) заступање је по адвокату обавезно, а иначе стоји на вољу странкама да заступање повјере адвокату (сап. 1655 § 2 и 3), 3) и тамо гдје адвокатско заступање није обавезно! може •судац одредити да се странке имаду заступати по адвокату, ако судац пронађе да је. то потребито (сап. 1655 § 3). За неке послове течајем поступка могу странке заступати не само адвокати него и пуно-моћници (ргосига^огез). Адвокат мора бити катшнк, а некатолици адвокати припуштају се изнимице и у нужди (сап. 1657 § 1). Да некО' буде »адвокат« пред дуковним судовима, не тражи •се да ОН: буде уписан у листину адвоката у смислу Закона о адвокатима, него се самО' тражи да је домтор права или дипломирани праввик или барем да позна канонско' право (сап. 1657 § 2). Да може адвокат преузети заступање које странке пред духовним судом, ваља да добиЈе одобрење оД бискупа и то или за поједину парницу или опћенито за све парнице (сан. 1658 § 2). Према тим прописима Кодекса могао би сваки бискуп дати рачинити листину адвоката, којима даје дозволу да заступају пред духовним женидбеним судо>м и могао> би именовати и уписати у| листину »адвоката« пред духовним еудом онаква, лица која немају квалификације по Закону о адвокатима, а судови би могли одбити заступање и правне лијекове сачињене по^ неапро•бираном адвокату. Напо^мињем, да се ти прописи у пракси код нас не провађају, ша практички нити не постоји обвезатно адвокатско заступање