Branič

ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ 353

ским парницама изрично нормирали. Само наша рецепција гр. п. п. потпунија је од аустриске у толико, што својом стилизацијом унапред онемогућава контрадикторну судску праксу коју је изазвала стилизација § 268. аустр. гр. п. п.*) Одредба § 364. налази се у делу закона који се на доказе односи, где јој је место у грађанском парничном систему.®) Она ограничава слободну оцену доказа у грађанском поступку прокламовану §-ом 368.гр. п. п. и многим другим и као таква чини изузетак од правила, па се има најстрожије тумачити. У толико пре, шго је ово изузетак од основног правила, правила слободне оцене доказа у грађанском поступку на коме цео нови парнични систем почива. 6 ) На питање које кривичне пресуде обавезују грађански суд у смислу § 364. гр. п. п., мислимо да треба одговорити да је законодавац мислио само на оне пресуде, које су донели кривични судови устројени по законицима о кривичном судском поступку, а то би били они редовни и војни. Спорно је да ли би пресуде донете од кривичних судова устројених ван ових законика обавезивале редовне грађанске судове устројене по закону о судском поступку у грађанским парницама. 7 ) Али није спорно да пресуде иностраних кривичних судова не долазе у обзир приликом примене § 364. гр. п. п. 8 ) као што не долазе у обзир ни казнене

*) Ова одредба одговара § 268. аустр. гр. п. п., са одступањима која су образложена у мотивима Министарства правде за Југословенски гр. п. п. на следећи начин: „У погледу прописа §-а 268. аустр. гр. п. п. појавила се је у пракси сумња о томе у којем је опсегу грађански суд везан за осуђујућу пресуду кривичног суда. Да се ова сумња уклони, дата је овом пропису јаснија стилизација (§-ом 364. ГЈројекта) из које ће се разабрати, да је грађански суд везан за осуђујућу кривичну пресуду само у колико се та пресуда односи на доказ и питање урачунљивости кривичног дела. То одговара владајућем схватању у аустриској литератури и јудикатури". — В. Др. Фрања Горшић: Коментар Грађанског парничног поступка са Уводним законом, књ. II. стр. 102.—103. и Др. Агосшон Фрања Агашоновиђ: Закон о судском поступку у грађанским парницама (Темисово издање) стр. 256. у примедби под 1). 5 ) Она се налази у трећем делу гр. п. п. (поступак пред зборним судовима првог степена) у другој глави (општи прописи о доказу и извођењу доказа). 6 ) Таква ограничења су веома ретка. В.напр. §§ 362., 365., 366., 368., 389., 390., 492., 538., и др. Сви коментатори гр. п. п. налазе, да се оваква ограничења од општег правила имају најстрожије тумачити. 7 ) Тако Др. Хуго Верк: Теоретско-практични приручник Југословенског грађанског парничног права, први део, стр. 145.: „Казнени судови у смислу ових излагања јесу само судови који су звани да врше судску власт за кривична дела у смислу законика о кривичном судском поступку а у вези са кривичним законом". Противно Др. Фрања Горшић: ор. сН. књига друга, стр. 103.: „У питању је ограничавање судијског права слободног доказног оцењивања (§ 368. гр. п. п.) правноснажним пресудама кривичних судова који врше судску власт у смислу Кривичног судског поступка од 16. фебруара 1929. год. т. ј. редовних кривичних судова (среских, окружних и апелационих судова као и Касационог суда, § 8. к. с. п.) као и изванредних кривичних судова, међу које улази Државни суд за Јаштиту државе (вид. Ув. нап. III. уз § 1. гр. п. п.) а сем тога још и Државни суд за оптужбу министара који је новим Уставом предвиђен, а чије ће се формирање уредити посебним законом (вид. на истом месту)". 8 ) Тако Др. Фрања Горшић: ор. сН. књ. друга, стр. 103. који наводи одлуку О. в, с. од 6, октобра 1910, год., Р. в. VI. 412/10, Гл. У. Н. Ф. 5204 у томе