Branič

ДОКАЗНА СНАГА КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ У ГРАЂ. СПОРУ

363

и јер треба избећи, да грађански суд у погледу истог кривичног дела можда дође до другог резултата него кривични суд, чиме би се пољуљала вера у суђење државних судова." Из овога излази, да и сам г. Др. Горшић налази, да може бити ове контрадикторности, што се не може претпоставити ако има средстава и могућности да се материјална истина утврди независно од грађанског или кривичног поступка. Међутим, теоретичари Кривичног судеког поступка, посматрајући ово питање са друге стране, преко оцене дејства грађанске пресуде у кривичном спору,-§ 4. крив. суд. пост. много су категоричнији у одговору на горње питање, и ако ни они не дају одговор који би нас у потпуности задовољио. У овоме реду идеја треба пре свега консултовати Објашњења г. Др. Метода Долвнца 29 ) која важе као мотиви за нови Законик о кривичном судском поступку, где се изриком каже, да треба оставити кривичном суду, да по својим методама решава о приватно-правним и јавно-правним питањима као претходним у вези са кривицом, чак и ако постоји по овом питању већ грађанска пресуда, а то с тога, што тако налаже начело јединства суђења и „материјалне одбране" т. ј. утврђивања материјалне истине по кривично-правним методама, независним од грађанско-правних метода. Разлози дакле целисходности налажу овакво поступање. Исто тврђење поновио је г. Др. Доленц у својој Теорији кривичног судског поступка. 30 ) Г. Др. Лав Хенигсберг 31 ) објашњава, да „ово начело произилази већ из темељне разлике између грађанског и кривичног поступка. Док је грађански поступак посве формалистичке нарави, истицање у §-у 4. наведеног момента, од одлучне је важности, јер нови кривични поступак почива на начелима слободне судачке оцјене доказа." Г. Др. Мих. ГЈ. Чубински 32 ) изрично тврди, да се за основу кривичне пресуде не може узимати оно што је утврђено по начелу формалне истине, т. ј. у грађанском спору. Др. Никола Огорелица, вз ) објашњава овакво поступање потребом, да се кривичном судији остави пуна слобода при решавању по свима питањима у вези са постојањем дела и кривичне одговорности. „Казнени се поступак оснива на начелима материјалне истине и слободног судачког уверења. Напротив, у грађанском поступку претеже начело формалне истине и доказна правила. У доказном поступку нема дакле места доказу који се оснива на

29 ) В. Др. Мешод Доленц: Уводне одредбе предлога Закона за кривични судски поступак. Правни преглед 1922. Књ. II. стр. 22. и ост. ,0 ) В. Др. Метод Доленц: Теорија кривичног судског поступка за Краљевину Југославију. Београд, 1933. Стр. 38. 31 ) В. Др. Лав Хенигсберг: Законик о судском кривичном поступку (текст са тумачењем), тумачење § 4. 32 ) В. Др. Мих П. Чубински: Научни и практични коментар Законика о судском кривичном поступку Краљевине Југославије. Београд, 1933. Стр. 72. м ) В. Др. Никола Огорелица: Казнено процесуално право с особитим обзиром на јудикатуру Краљ. стола седморице и Касационог суда бечког. Загреб, 1899. Стр. 270.