Branič

422

Р Б Р А Н И Ч"

из чега можемо закључити да су једна и друга сретства узета у обзир. Исто тако не истиче да ли је потребно да плод умре у утроби или да изиђе жив и доцније услед последица побачаја умре. Нема сумње да је узет у обзир и онај други случај и да се тај случај кажњава по истом законском пропису, што се види и из § 170. к. з., по којем мати мора лишити дете живота за време порођаја или за време док траје онај психолошки поремећај иза порођаја. А код побачаја живога детета које доцније умре, не лишава мати дете живота него оно умире услед деловања које је настало пре тога. Даље разликује брачну и ванбрачну мајку, па прву кажњава строгим, а другу обичним затвором. Случај удате жене, која је зачела пре удаје закон сасма умесно не узима у обзир. Казна је по новом закону не само блажа него и боље распоређена. Вакбрачна мајка може чак, ако је сама извршила побачај, бити и сасма ослобођена, чиме је она фаворизирана с обзиром да се ту ради о спашавању њеие части. Али нема сумње да је и за брачну мајку прилично кезгодно родити дете зачето пре склопљеног брака, а поготозо дете зачето с другим човеком, а не с мужем. С правом кажњава трећа лица строже с обзиром на мотиве, који су их руководили, јер их она врше обично из користољубља. Строже кажњавање лекара, апотекара и бабица предвиђено је и у другим модерним законицима европским, а било га је и у старијим н. пр. старом руском. По § 173. к. з. побачај се може некажњиво вршити само под условом, да га врши лекар, да о томе претходно извести надлежну власт, основ извршења мора бити мишљење лекарске комисије, правилко вршење побачаја или прекидања трудноће, да се тиме спасава жени живот или отклања неизбежна опасност по њено здравље и да то није могуће никаквим другим начином извршити. Принципијелно се може рећи, да су по нашем закону услови за слободно вршење побачаја приличко тешки. Плод се од зачећа до шест недеља назива ембрио, а од шесте недеље фетусом, јер тада већ поприма људски облик. Од момента излажења из мајчине утробе плод је натус и од тога момента може се над њим иззршити детеубиство. Перфорација се састоји у вађењу детета из мајчине утробе природним путем, при чему се мора жртвовати живот плода, да би се спасио живот жене, док се код царскога реза мора жени разрезати трбух и материца, да би се могло извадити дете живо, при чему често мора мати жртвовати свој живот. Сретства за извршење побачаја су механичка и хемијска. Хемијска су разне траве и кинини, који се у нас много употребљавају. Од механичких долазе, нарочито на селима, много у обзир тежак рад, надаље купке топле и перфорација. Колико је данас познато за вршење побачаја најсигурније се обратити лекарима гинеколозима, који врше побачаје уметним проузроковањем, перфорацијом и ембриотомијом. За и против слободнога вршења побачаја говоре многи разлози. Тако за слободно вршење побачаја истичу се разлози еугенетички, социјални и здравствени, а против најчешће популационистички, морални, обзири према плоду и према здрављу трудне жене.