Branič

426

„Б Р А Н И Ч*

Витомир Петровић, старешина среског суда — Ораховац ЗАКОНИТИ И ЕОШТЕИ ПОСЕДНИК МЕНИЦЕ Менично право односно менична обавеза оснива се на самој меници. Без обзира каква је садржина воље странака, што претходи меничном обвезивању, сама меница, самостално и апстрактно од претходног споразума, оснива право и обавезу. Ван менице не постоји менично право, али и без менице не постоји менично поаво. Дакле, за менично правне односе од битне је важности проблем поседа менице и квалитети поседа „законити" и „поштен". У систему права менично право је специјална грана облигационог права. Као 1ех брес1аН5 менично право има искључиву важност за односе из области меничних облигација. Али у колико извесна питања нису нормирана меничним правом, на њих се примењује опште приватно право. Систем приватнога права чини једикство и целину. Услед специјалних закона настаје одступање од целине и јединства само у толико уколико 1ех зресЈаНз <Зего§а{ §епегаНз. Ради везе и бољег разумевања постављеног пигања потребно је да се у кратко изложи значење и правна вредност појмова „законити" и „поштен" поседник и то са гледишта општег приватнога права. Законити поседник је онај, чији се посед оснива на пуноважном основу за прибављање праза својине. Са гледишта пуноважног основа прибављања права својине сва права се деле у две групе: оригинална и изведена (деривативна) права. Менична права спадају у групу деривативних права. Није потребно да овде износим, иначе познату, карактеристику оригиналних права али је потребно да у кратко изнесем битне одлике изведених права. Сам термин „изведена" права објашњава њихову битну карактеристику. То су права, која су од ире имала свога субјекта и која се изводе од права субјекта-претходника. Основни принцип код преноса и прибављања изведених права изражен је у познатој правној сентенцији пето р1из шш {гапзЈеге ро1ез1, ^иат јрзе ћађе!. За потпуно схватање деривативног прибављања права треба цитирану сентенцију допунити овако: правни последник стиче права у обиму права правног претходника и то само онолико претходникових права колико је стварно на њега пренето. Пуноважни правни основ прибављања права има две стране, формалну и материјалну. Формално посматрано постоје три правна основа прибављања: правни посао, одлука надлежнога суда и закон. Озим формалним основима прибазља се само онолико права колико је правни претходник имао и колико је од тих права стварно пренето на правнога последника; овако одређен обим прибављања права чини материјалну страну правног основа прибављења. Законити иоседник је онај, који свој иосед оснива ка иуноважном иравном оснозу ирибављења у формалном и материјалном смислу. Поштен поседник је онај који је на основу објективно вероватних разлога уверен, да је власник ствари. Није довољно чисто субјективно, наивно, необразложеноуверење већ мора бити уверење