Branič

ПРИКАЗИ

439

•увек да нађу потребан и нужан ослонац за свој рад, при тумачењу и примени новога гр. п. п. А данас пак нашим правницима и нашој судској пракси, која у томе погледу већ почиње да стаје на своје сопствене ноге, не могу више бити од дозољне користи сва она дела, која су им могла корисно послужити у првим данима примене новога поступка. Сада су нашој судској пракси и нашим правницима, од којнх многи не пуштају из руку нови гр. п. п., као неки молитвеник, заиста потребни новијн, снстематскцји и дубљи извори сазнања, који ће им својом садржином омогућити да проникну и правилно схвате унутарњи и прави смисао великога броја његових одредаба, које само у дужој практичној примени могу доћи до потпунога изражаја. А један такав неисцрпан извор биће и ово кла'сично дело пок. Др. Нојмана, за који успелч превод дугујемо захвалност г. Др. Греговићу. Један врло обиман и марљиво израђени стварни регистар, олакшаће употребу и тиме повећати практичну вредност ове као и оне прве књиге. Др. Адам П. Лазаревић судија ср. суда за град Београд. Др. Боривоје Пешровић: .Проблем акцесорне природесаучешћа у науци кривичног правасобзиром иа бипартитни (дводеобни) и трипартитни (тродеобни) систем у овој". Докторс:;а теза. — Београд 1935године. Трипартитно учење унело је као главну иновацију у науку кривичног права схватање кривца као самосталног правног бића и издвајање због овога свих субјективних елемената из појма кривичног дела, тако да је оно остало чисто објективно. Новост је била из области правне систематике и догматике и изазвала је знатан лреокрет у кривнчном праву. Спроведено доследно кроз цео систем ово учење је довело до нових решења баш код најсложенијих проблема и то конструкцијама колико у складу са логиком толико исто и са позитивним законодавством. У материји саучешћа и код последица које проистичу из његове акцесорне природе, издвајањем материје кривца из појма кривичног дела постигнуто је да се логички без тешкоћа решавају питања до чијег се решења у бипартицији долазило тек уз помоћ фикција или логичког натезања. Као што је познато проблем акцесорне природе саучешћа састоји се у томе што кривцу саучеснику не одговара једна форма кривичног дела, као што одговара кривцу свршеног и покушаног дела. Кривац саучесник одговара у ствари за туђе кривично дело ако и у колико оно постоји. У вези са овим појављује се читав низ питања као на пр. шта ће бити ако је извршилац кривчног дела неподобан за урачунљивост а саучесиик није; ако су се код извршиоца стекле посебне личне отежавне и олакшавне околности а код саучесника не или обратно; какво дејство има драговољни одустанак од покушаја на страни извршиоца према кривцу саучеснику; дејство прекорачења нужне одбране у афектном стању од стране извршиоца према саучеснику. Сва ова питања добијају у трипартицији своје складно и логично решење и њена највећа вредност баш и лежи у овом значају за практична питања. У Србији као да то није било довољно познато, у осталим крајевима наше земље где се ћирилица не чита, још мање. Трипартиција је олако схваћена као једна фина логичка операција, али скоро сколастичка, која има значаја у погледу систематизације или практичних последица нема; као иновација која би се састојала „само у терминолошком разликовању основних кривичноправних појмова". Међутим „она има свог дубоког корена у свим консеквенцама које потичу из идеја трнпартиције, а то се нарочито јасно запажа код схватања кривичног дела од стране бипартиције и консеквенца овог схватања код одговорности кривца саучесника" — како вели писац ст. 61. Судбина трипартиције ни у иностранству није била боља јер оно што је у њој основно није било схваћено, па због тога ни прихваћено 1 ). Истина је да данас -велики број француских, италијанских па чак и немачких писаца има уџбенике са

') Колико је ово учење било рђаво схваћено у иностранству најбоље сведочи то што Ферри и Ланза претендују у неку руку ту на првенство и ако је сасвим јасно да они са трипартицијом као правно систематизаторским и догматичким правцем немају никакве везе; и што је в. Лист сматрао оснивача трипартиције Живановића својим једномишљеником и ако је цела ова теорија заснована баш ла рушењу Лист-а,