Branič

ШШЈМ СКШЕ^ 5ШЕ 1.ЕОЕ

407

доприноси у највећој мери таквом уверењу и због тога се баш држава не сме у сопственом интересу њега лишити. Стара је и опробана истина да се најпогодније средство за одржавање грађана у послушности састоји у јасноћи и разумљивости наредаба. Мора се даље нагласити да апарат кривично-правног правосуђа само онда може безпрекорно вршити своју дужност кад има чврст, сталан темељ, који не подлежи колебању и сумњи. А такав темељ може створити само начело да се законом установљују кривична дела и казне. И најзад треба се и овом приликом сетити користи, које држава и правосуђе имају од сталности и једнообразности правосуђа. Оне се пак могу постићи само кад се законом утврде чињенична стања и казне а никад оригиналношћу и проницљивошћу судије. Тврђење о значају начела пи11ит сптеп зте 1е^е по државне интересе бива у последње време потпомогнуто и догађајима из ■иравнога живота у Совјетској Русији. Она је после рата претходила рђавим примером укидања овог начела. Зацело се може без претеривања рећи да је цело совјетско-руско право прожето „револуционарном савешћу". У осталом не само за кривично право него у опште за све право совјета вреди као најважнија догма истицање „револуционарне савести" у свима правним питањима. Ова „правна вештина" предавала се у т. зв. „институтима за совјетско право" будућим совјетским судијама и адвокатима. Сада се пак дознаје да је 28 фебруара о. г. савет народних комесара донео један значајан закључак. Одлучено је т. ј. да се потпуно укину сви поменути институти, при чему се као разлог наводи да се принцип еластичности права показао штетним за совјетску државу. Идеја правне државе била је поколебана овим принципом; истицање „револуционарне савести" довело јеу ствари до потпуне незаконитости и бесправности и, следствено, совјетски судови изгубили су углед и поштовање код народа. Ови „институти за совјетско право" имају сада да буду додељени редовним правним факултетима на универзитетима. Ипак и без обзира на то у овом се закључку истиче да совјетски судови и даље имају да вреде и делују као оруђа „класне борбе...". Најзад начело пиПит сптеп зте 1е§е има великог значаја и за међународну ваједниау интереса као и за међународну сарадњу у отите. Разумљиво је да се међународни односи на једној или другој области олакшавају узајамним познавањем права у дотичној држави и да такво познавање доприноси узајамном поверењу и сигурности саобраћаја. У последње време напредовале су међународне тежње за уједначење кривичнога права. Ова је тема, као што је познато, била предмет расправљања на неколико међународних конференција, и оправдано је надати се да ће овај труд — као врло значајан и повољан знак међународне солидарности —• бити крунисан успехом. Наравно да се то може постићи и остварити само на темељу једног законског утврђења чињеничних стања као и припрећених казни. Свако споразумевање и ириближење мора у овој области усвојити паролу пи11ит сптеп 8те 1е§е. V Из свега горе изложеног излази да важни разлози говоре