Branič

410

„Б Р А Н И Ч'

пусти". И одиста, кад бацимо поглед унатраг на историјско развиће овога начела, морамо доћи до закључка да оно безусловно зависи од постојећег система владавине. У време апсолутизма, у којој грађанска слобода није имала вредиости, владала је у пуној мери судијска самовоља у погледу казне. Кривични законик није представљао ограничење за судију. Допуштено је било аналогно кажњавање, потпуно су се признавале тако зване „ванредне казне". Доба просвећености, које је за тим наступило, истакло је у први ред аутономију индивидуе, заменивши у исто доба свемоћ казнене власти апсолутизмом закона. Из овога доба потичу карактеристичне речи Монтескијеве:... ^ие 1ез ји§ез сЈе 1а па!Јоп пе зоп1 ^ие 1а ћоисће ^ш ргопопсе 1ез раго1ез (1е 1а 1оЈ, (1ез е!гез јпаштез цш п'еп реиуеп! то(1егег П1 1а Јогсе П1 1а гј^иеиг." И том времену захваљујемо, као што смо рекли, и начело пи11ит сптеп зте 1е§е. После тога, кад је либерални индивидуализам деветнаестог столећа био замењен социјализмом, који је глорификовао свевласт целине, поново се покушало да се апсолутизам закона замени апсолутизмом судије. Тако се објашњавају и напади новога доба на начело пиИит сгЈтеп зЈпе 1е§е. У вези са тим да споменемо још једну карактеристичну појаву. Историја нас учи да се десиотизам увек трудио да, уздижући судију изнад закона, у исто време уништи његову независност и да га иотчини уиравној власти. На тај начин судија треба да постане послушно оруђе за остварење државних интереса, како ове схватају моментани властодршци. Судија не треба више да буде везан законом него треба да буде слободан: њему се допушта да се не обазире на закон, да празнине у закону по својој вољи попуњава, шта више чак и да ствара нова чињенична стања или постојећа да попуњава. С друге стране укидају се јемства његове независности, он више не ужива непокретност и тиме се на њ утиче да изрицање правде прилагоди и потчини потребама и интересима државне политике. VIII. Таконамето изгледа стварност, без изопачења, лишена сваког притворства, која се злоупотребљују у циљу прикривања истине. Само тако имају се објаснити и разумети и напади на правило пиПшп сптеп зте 1е§е. Али његово право на опстанак несумњиво је за све који знају прави смисао, значај и вредност индивидуалне аутономије, а тиме и грађанске слободе; за оне који схватају да таква слобода представља не само једно природно право човеково него и један основни услов свакога напретка као и свију дела хришћанске културе. Тако се имају разумети и речи Франкове да нам се начело пи11ит сптеп зте 1е§е данас приказује као „међународно признати саставни део наше кривично-правне свести", тако с правом наглашује Ме1г§ег „да ово начело ствара за нашу правну свест једино подношљив законски темељ кривичном правосуђу са његовим дубоким упадима у слободу, част, имовину па чак и у живот праву подложних лица", такав је, најзад, ток мисли ШШег-ових кадтврди да „само закон зајемчава правну сигурност, само закон обезбеђује правну једнакост, само закон гарантује слободу".