Branič

524

„Б Р А Н И Ч*

војних дужности, која су као таква предвиђена у војном крив. закону. Војна кривична дела могу да буду чиста или права војна кривична дела — сЈеПс^а тПИапа ргорпа, — и нечиста, неправа или мешовита војна кривична дела — с!еПс1а пиШапа ппргорпа — Чиста војна кривична дела су она кривична дела код којих је својство војног лица околност која заснива кажњивост. То су, према томе, она кривична дела, која могу да изврше само војна лица, као што су: самовољно удаљење и бекство из војске (§§ 59-65); повреде стражарске дужности (§§ 81-88) и томе слично. Нечиста, неправа или мешовита војна кривична дела су она кривична дела, код којих је извршиочево својство војног лица околност која заснива или повећава особену кажњивост, кажњивост по особеном — војном зачонику, — за дело, које је иначе обично кривично дело и које може да изврши и свако друго лице, а не само војно. То су разне злоупотребе у дужности (§§ 127-129); војничке крађе и утаје (§§ 158-160) и томе слично. Обе врсте ових кривичних дела могу да изврше само војна лица. Али поред ових двеју врста кривичних дела, у Војном кривичном законику налазе се и кривична дела, која нису ни чиста војна кривична дела, ни нечиста, неправа или мешовита војна кривична дела, већ обична кривична дела, али која су предвиђена у Војном кривичном законику због тога, што се тим кривичним делима напада војска као целина, те је законодавац нашао за сходно, да их инкриминише по Војном кривичном законику, да би за њих, нарочито, могао да предвиди строжију казну. Та кривична дела, нису, дакле, никакве повреде војних дужности, као што су у ужем смислу с1еНс4а пнШапа ргорпа, и у ширем смислу <1еНс1а пнШапа Јтргорна, али су предвиђена у Војном кривичном законику што са војском имају везе, а имају је у толико, што су управљена против ње као целине и њених интереса. Та су кривична дела: издавање непријатељу одзива, лозинке или других знакова распознавања; служење непријатељу као путовођа при његовим покретима или завођење наше или савезничке војске на странпугицу; тровање бунара, кладенаца или извора из којих се војска за време рата снабдева водом (§ 36); прибављање за време мира и издавање страној власти или лицу војничких тајни и строго поверљивих војних докумената, планова, прописа, упута или наређења, која се тичу земаљске одбране или спољне сигурности државе (§ 42) и томе слично. Субјекти ових кривичних дела, за разлику од с1еНс1а пиШапа ргорпа и сЈеНс{а пнШапа јтргорпа, поред војних лица, могу да буду и грађанска лица, но с тим, да им осуду у редовном стању изричу надлежни грађански судови. Да се за војна кривична дела, дакле за дела предвиђена у Војном кривичном закону, могу казнити и грађанска лица, дакле да у извесним случајевима и она могу бити субјекти дела предвиђених у Војном кривичном законику, види се из 2 од. § 1 вој. крив. зак., где је речено, да ће се за војна кривична дела изузегно казнити и невојна лица, у колико то војни закон изрично наређује. А кад ће се и у којим случајевима и невојна лица казнити по одредбама Војног кривичног законика, изрично је речено у § 7 истог законика. У овом параграфу набројано је два-