Branič

СУДСКА ПРАКСА

525

десет и једно дело за које могу бити кажњена и невојна лица, под условом да та кривична дела нису предвиђена као тежа у другом закону. Међу тим кривичним делима налази се дело из § 66 вој. кркв. законика. Па како је за дело из § 120 крив. зак. предвиђена казна затвора до две године, а за дело из § 66 вој. крив. зак. казна затвора без означења минимума и максимума, дакле од 7 дана до 5 година, те према томе дело из § 66 вој. крив. зак. није предвиђено у другом закону као теже, то значи да ће се и грађанска лица, иако се стекну сви елементи дела из § 120 крив. зак., казнити по § 66 вој. крив. зак., а не по § 120 крив. зак. Из овога јасно излази, пошто је Војни кривични законик ступио на снагу 24 фебруара 1930 год., дакле после ступања на снагу Кривичног законика од 27 јануара 1929 год., да је одредба § 120 крив. зак. дерогирана одредбом § 66 вој. крив. зак. по принципу 1ех роз1епопз сЗего^а! 1е§1 рпоп, те да се потстрекавање или наговарање војника на бекство из команде или помагање војнику у истом циљу, било да је учињено од стране војног лица, било да је учињено од стране грађанског лица, има увек и једино да казни по § 66 војног кривичног законика.

СУДСКА ПРАКСА Забрана вршења адвокашуре за извесно време, коју забрану предвиђа § 3 од. I Зак. о адвокашима, не односи се на она лииа која шраже уиис у именик адвокаша на основу оишшах услова иредвиђених у § 2 Зак. о адв. или која су сшекла араво на вршење адвокашуре ио закону који је важио ире сшуиања на снагу новог Закона о адвокашима. .(Решење Касационог суда у Београду од 18 септембра 1935 године, Р. бр. 750). Д. Р. молио је адвокатску комору да му дозволи промену седишта адвокатске канцеларије из Шапца у Владимирце. Адвокатска комора у Београду решењем од 27 марта 1935 год. Бр. 605 одбија г. Р. од тражења промене седишта своје канцеларије из Шапца у Владимирце са разлога, што је он био судија среског суда у Владимирцима од 11 јануара 1934 год., јер по § 3 Зак. о адв. судије које ступају у адвокатуру не могу исту вршити у месту у коме су биле судије док не прође 5 година, од кад су престале да служе у том месту. Ну по жалби г. Р. противу овога решења Касациони суд у Београду примедбама својим од 29 јуна 1935 год. бр. 382 поништио је исто решење са ових разлога: „Погрешно је нахођење одбора коморе да се жалиочеву тражењу противи наређење § 3 од. I нов. зак. о адв. јер да је молилац био у Владимирцима судија и да у томе месту не може вршити адвокатуру док не протекне 5 година, од када је престао тамо да служи. По овом зак. пропису не могу вршити адвокатуру у месту у ком су службовале само оне судије које су изузетно од општих судова из § 2 ступиле у адвокатски ред по специјалном наређењу § Ззак. о адв. јер се овај пропис не односи на лица која су раније по општим условима за стицање адвокатуре ово право стекла. Да пропис § 3 од. 1 зак. о адв. доиста има овакав смисао а не онај који му даје Одбор коморе види се из самог текста. Наиме, у овом се пропису каже само то да могу стуиити у адвокатски ред без прописане вежбе код адвоката и без адв. испита судије које су у том звању провеле најмање 5 година и да те судије неће моћи вршити адвокатуру у месту у ком су службовале док не протекне 5 година ол када су престале да служе у том месту и ништа друго. Стога