Branič

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ итд.

579

су се двије групе аутора музичких дела: једна група уистину ■ствара нове, непознате до данас вредности, док друга група фактично хармонизира деценије и деценије познате наше националне песме, а поглавито, босанске севдалинке те врањанске и македон•ске песме. Ови наши хармонизатори старих, познатих, наших песама додају хармонизираним песмама понеки украс, који обично испада и на штету наших песама и те хармонизиране песме издају као своје властиге композиције. Неки од тих компилатора и плагијатора означују у тим едицијама, да су их они „углазбили", други да су их „удесили" за овај или онај инструменат. То, што је речено за песме вреди „мутатис мутандис" и за наша народна кола. Да не бих нанео неправде нашим вредним, националним компонистима, напомињем, да су ти хармонизатори и плагијатори наших народних песама и кола већином људи нама по својим ранијим композицијама потпуно непознати. То су одреда лица са неким презименима, која ни почему не звуче на Југословенска. Из једнога пописа по Зак. о з. а. права заштићених едиција уверио сам се, да међу тим заштићеним стварима има доста наших националних песама и кола, која су „углазбили" или „удесили" она лица са нејугословенским презименима. Те песме и кола, која су плагирана и издана као оригинална или су само „удешена", давно и давно су свирали наши Циганисвирачи а народ певао и играо. Можда је већ неко „углазбио" или „удесио" и познату песму зајечарскога циганина-свирача, Шанка, коју је након љубавне трагедије испевао у казненоме заводу. Знам да је та песма (Шанко си Бонку заволе) снимљена на грамофонску плочу, од друштва Одеон, а певао ју је Стојан Димитријевић „Зајечарац". Ко може отети Циганима свирачима ту песму, коју је испевао њихов друг? Настаје питање, да ли су крив. правно одговорна лица, која би сада свирала наше националне песме, које су „углазбили" или „удесили" они са нејугословенским презименима и ставили их под заштиту Зак. о з. а. права? Један срески суд у подручју Београдског Касационог суда, оделења Б) ослободио је од оптужбе неке Цигане-свираче, јер „да су песме, које су оптужени свирали, аутори ставили на ноте, удесили за извођење за поједине музичке инструменте и дали на тај начин уметничко обележје, да су те иесме већином биле народне музичке умотворине. Но иошто су оитужени неиисмени, незнају ноте, они су те иесме свирали без нота наиамет, цигански. Оделење Б.) реченога Касационога суда услед захтева државнога тужиоца за заштиту закона поништило је пресуду срескога суда, јер да је њоме повређен материјални закон. У образложењу своје пресуде оделење Касационога суда навађа ово: ,,Да ли су оптужени свирали напамет, цигански или без нота, није од важности код пресуђивања преступа из §-а 48. и 49. Зак. о заштити аут. права, јер свирати на цигански начин значи у обичном смислу ове речи додавати неке споредне варијације, тако да се дотичне песме у својој битности не мењају. Свирати без нота,