Branič

588

„Б Р А Н И Ч"

штине, који ће ту изјаву прописно прогласити, код себе чувати и учесницима на њихов захтев издати преписе. О томе ће суд обавестити учеснике, који нису при* суствовали проглашењу с тим, да могу, ако мисле, да би из проглашења изјаве последње воље моглч стећи каква права, ова своја права остваривати путем редовне парнице противу поседника наследства. Поновној оставинској расправи нема места. Судећи по стилизацији ових законских прописа могло би се рећи, да они императивно налажу, да се доцније пронађена изјава последње воље (тестам.) мора предати судији за неспорна дела ради обзнане. Међутим пракса је стала на супротно гледиште т. ј. интересовано лице, и ако није у року који му је у ранијој оставинској расправи остављен за вођење парнице, иовело исту, те је питање наслеђа распрарљено према материјалу, који је постојао у актима, — може и после распоредног решења повести редовну парницу код надлежног суда за доказивање јачег права наслеђа на основу доцније пронађене изјаве последње воље, обилазећи при том судију за неспорна дела, коме би се по напред наведеним законским прописима, та изјава имала предати ради проглашења. Наравно под условом да само право на наслеђе није застарело у смислу § 930.а. грађанског законика односно да савестан притежалац заоставштине по распоредном решењу неспорних дела судије није стекао право својине на истој. На овом гледишту стоји и Касациони суд у предњој својој одлуци. Тих. М. Ивановић, секретар Касационог суда

ПРИКАЗИ Др. Божидар С. Марковић, универзитетски доцент: П р а в о побијања изван стечаја. Београд. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д., 1935, стр. 189. Питање односа науке, законодавства и праксе у главном је скинуто са дневнога реда у правној науци. Сви новији писци су сагласни у томе, као полазној тачци, која истина може да добије различиту примену и ширину у израженим схватањима појединаца, да и наука (теорија) и законодавство (норма) и пракса (живо право, у смислу ЕћгПсћ-овог 1еђепс1ез Кесћ4) имају и м^рају да одговарају стварним односима и приликама у друштву, да одговарају потребама друштвенога живота. Отуда сеутеорији данас јављају нове институције и преуређују старе да бн се, у колико је то год највише могуће, одговорило стварном струјању друштаенога збивања и идејним покретима одговарајућег доба. Законодавства доносе нове норме које, макар да каткада имају за циљ да претстављају само преиначења старих, правно регулишу, у потребном обиму и ишензитету ново створене фактичке институције и промењене старе. Најзад, пракса се труди да у оквиру постојећих законских прописа а у наслону на теорију, њчховом повољном применом и тумачењем, задовољи потребе дневнога живота, избегавајући на тај начин, у колико јој је то више могуће, побуну факата против права. Које су, пак, појединачно институције које добијају свој прави и пуни значај у модерном друштву и праву, без обзира да ли су у питању новостворене или стире промењене установе, то зависи од момента посматрања, који се, с обзиром на идеју релативитета времена, простора и појављивања, у сваком моменту помера, дајући тако, тим својим померањем, и релативну важност институцијама у питању. Данас, у доба развијених привредних односа, међу тим институцијама истиче се нарочито установа побијања. Имајући за циљ да отклони по правни живот у опште, а посебно по сигурност и солидност економског саобраћаја, штетне последице радњи које не одговарају појму здравих обичаја у међусобним односима (УегкећгззШе), у односима дужника према повериоцу, установа побијања добијала је у току времена, с развитком привредног живота, све више значаја, што је изазвало и потребу њеног посебног законског регулисања, Разуме се да се самим тим наметнула потреба и научне, теориске обраде овога института, и у тој намери, нарочито да задовољи сличну потребу која код нас постоји за једним систематским делом (пошто о овом питању постоје само одговарајући коментари г. г. Вероне-Зуље, Д-ра Иве Политеа и Д-ра Фрање Горшића), г. Др. Божи-