Branič

П Р И К А 3 И

589

дар С. Марковић пружа нам једно темељно израђено дело о прзву побијања задржавајући се искључиво на праву побијања изван стечаја. Књига г. Марковића се састоји из двз дела. У првом делу он прати историски развој права побијања, задржавајући се на регулисању ове установе у римском, француском и немачком праву. Указујући на привредни моменат, моменат кредитовања, он правилно указује на постанак а нарочито развој установе побијања као последице објективисања појма облигације. Када је одиос између дужника и повериоца престао бити више искључиво лични, када је он постајао све више имовинско-правни однос, и установа побијаља добија не само разлог свога постанка него и свога развитка: модерна облигација је престала бити, или можда још боље то постоји као правило, тенденција која је већ увелико осгварена у пракси, посебно у трговачким односима, однос двеју личности, да би постала однос двеју имовина. Разуме се да се установа побијања развијала и појављује под утицајем читавог спектра интереса, који, у њиховоЈ координацији, интеграцији или субординацији, одређују њен обим и садржину. Ти би интереси, по г. Марковићу, били: интерес лица овлашћених на слободно располагање њиховом имовином, као послеаица основног начела приватнога права, које захтева да и дужник задржи пуну слободу у склапању правних послова; интерес трећих лица која са дужником закључују правне послове, дакле интерес правне сигурности и правног саобраћаја ради чијег задовољења односи једном засновани треба да остану у пуној снази; и интерес заштите кредита, који захтева да се не допусти да несавесни дужник може своје повериоце лишити намирења. Данашње позитивно право побијања је од свих њих узело по нешто и оно је тако сложеног и компромисног карактера, појављујући се као репараторна мера у циљу да се отклоне, у колико се другим, претходним мерама нису могле спречити, штетне и здравим обичајима не одговарајуће радње инсолвентнога дужника. После теориског излагања о појму имовине дужника као опште залоге повериоца за наплату његове тражбине, права побијања као сурогата залоге (при чему врло добро указује на релативност, чак немогућност разликовања ствзрних и тражбених права), релативне неважности послова као последице побијања (при чему се закључци г. Марковића морају примити с обзиром на схватање изражено од нашег законодавца, али не и као опште теориско) и приговора установи побијања као таквој, т. ј, као опасности за сигурност правнога саобраћаја, аутор излаже побијање у римском праву (служећи се при томе историско-еволуционистичком методом — која је, мислимо, данас још једино оправдана и могућа при његовом изучавању — и указујући на ступњеве развитка од фраудаторног интердикта, преко ш ш{е§гит гезШиКо ов {гаи<3ет и 1ех АеНа ЗепИа, до паулијанске тужбе, све у циљу да обезбеде повериоца), савременим латинским законодавствима а посебно француском (задржавајући се, прн томе, не само на паулијанској тужби у правом смислу речи — асНо РаиНеппе, него и на другим средствима која могу да послуже повериоцима за заштиту њихових интереса од. несавесних и немарних дужника — асНоп ођН^ие и асНоп еп <Јес1агаНоп с1е битшкчНоп), побијањем у германском прзву (указујући на разлику која.у погледу ове установе постоји између германских и латинских законодавстава, — мада се не би могли сложити са г. Марковићем у питању оправдања ове разлике — и на питање правне природе побијања, при чему би можда, теорија ризика, која није била предмет расправљања, најбоље одговарала научном објашњењу ове инстигуције) и, најзад, у последњем параграфу првога дела, развој права побијања у нашем законодавству (разуме се и аустриском законодавству, с обзиром да је наш Закон о побијању правних дела изван стечаја од 22 јануара 1931 године, превод одговарајућег текста), систематику и опште одлике побијања по нашем праву (при томе би било интересантно да је више указано на здрава разлагања српскога законодавиа изражена у образложењу пројекта §-а ЗОЗа Српског грађанског законика. а која се, до данас, још довољно не испитана, налазе у Државној архиви). Други део обухвата, у главном, четири питања: 1° опште претпоставке побијања, 2° специјалне претпоставке побијања, 3° легитимација за побијање, и 4° дејство и садржина побијања. — Под општим претпоставкама побијања аутор разуме све оне услове који се морају стећи код било кога случаја побијања, па да би захтев имао свога правнога следства. Њих има пет: правно дело, имовина дужника, побијање изван стечаја, могућност намирења веровника и оштећење веровника. При томе аутор указује на поједине проблеме који се појављују код стварања ових претпоставака, у чија се решења не би могли овде упуштати (да нагласимо само да се не би могли сложити са г. Марковићем да се „оштећење има разумети строго индивидуално. Оно је везано не само за одређеног веров