Branič

УГОВОР О СУБВЕНЦИЈИ итд.

559

ном и привредном ефекту служе и: право учествовања у подели друштвене добити, чим она пређе извесну одређену суму, као и право на део ликвидацијског вишка, у случају престанка предузећа, која се у Француској, при закључивању уговора о субвенцији, од неког времена стално предвиђају у корист државе. II. Правна арирода уговора о субвенцији и саме субвенцаје код нас. — С обзиром на већ изложени садржај уговора о субвенцији, који од 1929 године регулишу односе између наше Државе и националних пловидбених друштава, ми не сумњамо да се ти уговори не могу сматрати за нарочиту примену поморског возарског уговора, а још мање обичног грађанског уговора о најму: они могу сачињавати једино иогодбе о вршењу јавне службе или тачније погодбе о иотиомагању иовлашћених друштава у циљу обезбеђења вршења одређене службе и ради заштите још неких јавно-правних особито важних интереса (интерес развитка пловидбе по мору, индустрије бродоградње, поморске трговине и т. -д.). У прилог оваквог закључка иде и сама клаузула о ревизији, коју предвиђају сви наши уговори о субвенцији и која гласи: „,Ако би се за трајања уговора опште економске и валутарне прилике измениле толико да би једна од уговорених страна од даљег извршења имала неоправдано већу корист односно већу штету, моћи ће се приступити ревизији" државног приноса (чл. 27). Ова клаузула, јасно показује да се субвенција не сме сматрати зарадом коју доноси експлсатација брода. III. Питање измене уговора о субвенцији (смањивање илиукидање државног приноса). — Таква правна природа уговора о субвенцији и саме субвенције, као и наведена клаузула о ревизији, морале су имати свога дејства и на саму могућност измене тог уговора по вољи једне од уговорних страна, нарочито по вољи Државе. 1. С позивом на клаузулу о ревизији приноса Државе, она је овлашћена да доказује да друштво од даљег извршења уговора има „неоправдано већу корист", корист која није у сразмери са резултатима експлоатисања друштвених бродова, и да, према томе, треба смањити тај принос. У циљу прибављања материјала за такво доказивање, Држава може да прегледа књиговоћство, које је друштво „за редован од ње хонорисани саобраћај'' дужно да води и то одвојено од књиговоћства за остале пловидбе (чл. 37). У случају да се Држава и заинтересовано друштво не сложе у питању захтева за смањење субвенције, коначну одлуку по том захтеву доноси избрани суд (чл. 27). (Зд овога ће се моћи отступити т. ј. за спор који би се тим поводом појавио биће надлежан редован суд само тада, ако се усвоји гледиште по коме је Закон о држ. правобраниоштву (чл. 24) укинуо све клаузуле о избраним судовима предвиђене у уговорима закљученим са Државом чак и пре доношења тог закона. 2. Уговор о субвенцији је синалагматичан (теретан) уговор. Према томе, ако би се утврдило да се неко од повлашћених друштава не придржава тог уговора; да не извршује у потпуности или никако извесне од примљених обавеза, Држава има право да