Branič

560

,Б Р А Н И Ч"

одбије да му исплати тражени принос истичући приговор о неизвршењу уговора (ехсерИо поп аЛипркИ соп1гас1из) (вид. § 918 Аустр. грађ. зак. који важи и у ДалмацијиЈ. У ту сврху она би могла да испита на пример да ли се свако од друштава у питању, рецимо „Јадранска пловидба", придржавало чл. 4 уговора, по коме је дужно да за „уговорено време" изгради ,,нових јединица за укупно седам хиљада бруто регистар тона" и то: до конца, буџетске 1930/31 године најмање 1400 бруто регистар тона, а у току наредних буџетских година најмање по 800 таквих тона. Уосталом, међу читавим низом других обавеза ми верујемо да ће бити таквих, којих се друштва нису никако или не довољно придржавала. Напомињемо да конвенционалне казне, предвиђене у чл. 31 и 32 уговора, не могу бити сметње за примену приговора поп асИтр1еИ сопЈгас{и$: оне претстављају само унапред и споразумно одређивање накнаде штете, која ће наступити за једну уговорну страну, ако друга делимично или потпуно не изврши своје обавезе из уговора у питању ; другим речима, конвенционалне казне „служе за отклањање сваке тешкоће око процене штете која је нанета повериоцу и око висине дуговане му накнаде" 10 ); али оне не мењају битне карактеристике синалагматичног уговора, нити укидају могућност његовог прекида у случајевима у којима она иначе постоји. 3. Најзад, под претпоставком да су друштва у свему извршила са Држазом склопљени уговор, у случају редуцирања субвенције на основу једностране одлуке надлежног органа, тиме погођеним друштвима не остаје ништа друго до право да траже накнаду евентуалне штете. Та накнада имала би бити одређена с обзиром на: 1° штету, коју та друштва трпе услед тога што даље (за све уговорено време) не преносе пошту уз награду; 2° штету, која погађа друштва због тога што су, укидањем субвенција, била принуђена да престану са одржавањем извеснихпоморских саобраћајних линија, и самим тим дошла у немогућност да изврше већ закључене уговоре о превозу робе, који су се односили на те линије; и 3° с обзиром на претрпљену штету услед изгубљене добити г која се има израчунати, не ирема висини субвенције, него, сразмерно каииталу и раду уложеним у иредузећа иовлашћених друштава. Правна природа и циљ уговора о субвенцији, као и ње саме^ показују да она има за задатак да омогући да капитал и рад ? пласирани у нерентабилне иако по опште интересе корисне послове, добију правичну награду; али баш таква правна природа и такав циљ субвенције забрањују да се она у начелу замишља као нека зарада, произашла из привредног искоришћавања морепловства; зарада која би се имала узети у целости за измаклу добит при процени штете наступиле за друштво због неизвршења уговора о субвенцији од стране Државе. Утолико пре, што с1е

10 ) М. Р1апш1 е{ О. Шрег!, ТгаШ е1етеп1а1ге <1е ОгоН сш1, 11 е есЗ. 1931». 1. II, п° 254; вид. исто тако п° 253, 255—277.