Branič

276

.БРАНИЧ'

од 4 децембра 1935. год. Рев. 1333 преиначио је пресуду апелационог суда а тужиоцу признао право својине на спорном имању, са разлога: Тужалац у свом ревизијском писмену навео је да се призивна пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари и да према томе постоји претпоставка за ревизијски разлог у смислу § 597 т. 4. гр. п. п. Ценећи ревизијске наводе тужиоца, Касациони суд је нашао да они стоје, са разлога: Погрешан је разлог Апелационог суда као призивног, да уговор о преносу својине по основу куповине и продаје од Станислава Марковића на тужиоца Светозара Марковића утврђен на судском протоколу није перфектан зато што такса по њему није плаћена и да он због тога не може да произведе правно дејство, нити га суд може узети у поступак док се такса не плати. Дејство ништења правног посла због неплаћене преносне таксе не предвиђа ни закон о таксама, нити који други закон. А што се тиче разлога призивног суда о немогућности узимања тога уговора у поступак док се такса не плати, ни он не стоји. Позивање Апелационог суда у том погледу на Т. бр. 23 зак. о таксама који говори о гакси на наслеђе или поклоне овде је неумесно. А исто тако не може се применити ни чл. 51 зак. о такс. на који се Апелац.суд такође позива пошто је у томе члану реч само о исправама издатим у приватном саобоаћају, што овде није случај, јер је уговор о куповини и продаји и преносу имања утврђен саслушањем пред судом, дакле у облику јавне исправе. На против, овде се, због тога што такса није плаћена, како утврђује Апелац. суд о чињеничком делу своје пресуде има применити само § 7 зак. о суд. таксама по коме неплаћена такса по нетаксираној исправи, која се појави пред судом не зауставља ток судског поступка, већ се по таквој нетаксираној исправи за наплату таксе води поступак предвиђен у § 7 зак. о суд. пост. Према томе, пошто поднето судско саслушање о преносу спорног имања од сопственика његовог по тапији Ставислава Марковића на тужиоца Светозара има по § 294 грађ. зак., који није у том погледу измењен ни прописама зак. о тапијама, правни значај преноса својине од продавца на купца, онда се и тужиоцу као сопственику спорног имања по поменутом преносу имало исто досудити у својину, васпостављајући пресуду окружног суда, како је и учињено у диспозитиву ове пресуде, без штете по повериочево право следовања које он по закону има-§ 604 гр. п. п." Решења донеша у ванпарничном посшуаку, ни ао ком законском ароаису,. немају снагу извршне судске аресуде, а иоравнања закључена аред нссаорним судијом имају само снагу обичног уговора. (Одлука 111 већа Касационог суда у Београду од 29 децембра 1935. год. Рев. 379/3/35). Тужилачка страна тужбом својом преставила је, да је пок. С. Б. после своје смрти оставио удову Ј. а од законских наследника само кћер Б. и њену мајку која је умрла и од порода оставила њу—тужиљу. Друге потомке није оставила те тражи да наследи целокупно имање свога деде по мајци пок. С. Даље је преставила, да је неспорних 1 дела судија Чачан. прв. суда, док је она била дете од 7 година, донео решење под Бр. 18673 од 28. IX. 1920. год. којим је расправио масу пок С. на тај начин што је уважио неко поравнање између њеног оца С.Ж. који ју је тобоже заступао, уд. Ј. Б.Б., којим је за наследнике пок. С. поред ње, огласио и Б. рођеног ван брака пок. С и удову Ј. Не признаје важност овог решења наводећи да је исто незаконито и да њу—тужиљу не везује са обзиром на однос сродства и ред умирања који је напред изложила из кога се види, да пок. С. наслеђује његова једина кћер а њена мајка Б. по § 400 грађ. зак. а пок. Б. наслеђује она као њена кћер. Према овоме, она је једина наследница пок. С. и њен отац, као појављени заступник,. није могао ову имовину уступити Б. и уд. Ј. јер ако је хтео нешто отуђити морао је имати одобрење од стране старатељског судије. Како је њен отац противно поступио, то ово поравнање њу не везује јер није била правилно заступљена. Тражила је да се пресудом огласи за једину наследницу имовине пок. СТужена страна навела је, да је тужбено тражење неумесно, јер се из решења неспор дела судије види да је тужиља била правно заступљена, а поред тога да су они ово имање и пресудом избраног суда поделили.