Branič

ПРИКАЗИ 511

балаичног коншануитета, је други изузетак од начела истинитости. И збиља наше Позитивно право не наређује да сви биланси једног трговачког предузећа буду учињени по истим принципима „како у погледу њиховлг рашчлањавања тако и у погледу процене појединих биланчних ставки'. Тајно књиговодсшво тј. књижење „стварних уноса на туђа или измишљена имена поверилаца или дужника* је такоће, један од дозвољених и;узетака од захтева да књиге буду истините. 3" Начело редоследносши. према коме уписи тражбина или дугова морају следовати цо реду њихоаог постанка. Другим речимв ,, накнадно" књажење није допустиво; оно мора бити „благовремено". Шта је нак благовремено, о томе, вели Цистлер (по угледу на Хана), одлучује трговачки обичај. А по њему, међутим, „само у основним књигама одмах треба унашати, без затезања унашати. Пренашања из темељних у главне књиге могу да уследе и доцније, од времена на вријеме (зиди пресуду немачког ШГсћфпапгоја од 28, V. 1927. VI. А. 17/27 отштампана у ЗГелег ипс1 ]^'1гасћа/(, годиште 1927, бр. 355,). У недостатку позитивних прописа, дакле, Тргозачко обичајно право је створило начела о правилном књижењу пословних догађаја. По тим начелима уредно је свако вођење шрговачких књига, које ом.огућава осшваривање сврха комерцајалног књиговодства. Овакав закључак је оправдан не само са гледишта Приватнога већ и са сгановишта Порсскога права. И по овом последњем, трговац је овлашћен да се при књижењу служи којим год хоће допуштеним начином, под условом да га саопшти пореској власти у случајевима у којима би могао довести до смањивања основице пореске стопе: „Посебно код предузећа обавезних на јавно полагање рачуна, — стоји у § 36. Зак. о буџ. дванаест, од 29 јула 1935, — сматраће се, да кривица пореске утаје постоји, ако се утврди да је у пословним књигама исправама или завршним рачунима предузећа, свјесно и намјерно у циљу прикрнвања законског пореза, штогод учињено или пропуштено, па се услед тога, доуштвена актива, приход или добитак покажу мањим, односио пасива, трошак или гублтак вишим, но што стварно јесу. У овим случајевима сматраће се, да је радња извршена или пропуштена свјесно и у циљу прикривања пореза, ако се она не саоашши аореској власши у редовној пореској пријави или мбжда и касније, али свакако прије него што власт за њу на било који начин сазна." IV. Дело лажног вођења трговачких књига из §-а 215 ст. 2 Кр, зак. састоји се из унутрашњег или субјекшивног и сиољашњег или објективног учина (бића). УнуШрашње или субјективно биће оличено је у: умишљају фалсификата-, намери да се лажно вођење књиге употребе као ираве и исшините и у свестц о ирошивиравностм. У поглелу конститутивних елемената објективног учина гледишта су подељена. Истина Законик говори о лажном вођењу трговачких књига, али се правници не служу при одређивању значења тог израза. Шиловић и Франк, држе да има лажног вођења трговачких књига кадгод је књижење у њима вршено тако да не иоказују „у сваком часу ираву слику имовног стања трговца". Доленц сматра да се то лажно вођење књига састоји у „систематској, истини супрошној жешоди, која не даје исправне слике имовинског стања". За Чубинског, међутим вођење књнга је „вшие мање, сисшематско ирављење заииса и ушсивање бројева на начин, који не одговара сшсарном стању ствари и законским ироиисима". Господин Цистлер даје у неку руку негативну дефиницију објективног бића дела у питању: оно што, по њему, нарочито треба истаћи при постављању те дефиниције то је „да појам, лажно водити трговлчке књиге није исшоветан са иојмом ма какве иовреде начела истинитости или јасносши" у тим књигама. Ћ. Ж. Мирковић, Др. Фрања Горшић: Коментар закона о унутрашњој управи. Београд, 1936. Издавачко и књижарско предузеће Геце Кона А. Д. стр. 489. Писац горњег Коментара, г. Др. Фрања Горшић, један је од највреднијих коментатора нашег новог законодавства. Ранији дугогодишњн суднја, сада дугогодишњи управни чиновник, г. Др. Горшић је из своје вишеструке делатности понео велико искуство стечено озбиљним радом, које је на претходну његову теориску спрему благотворно деловало, тако да нам се г. Др. Горшић данас преставља као коментатор и судског и управног законодавства са истом спремом и искуством. ГБегови коментари јесу дела у исто време и теориска и практична