Branič

512

,Б Р А Н И Ч'

и престављзју сигуран инструменат за рад правника и из судске као и из управне струке, Овај велики коменгаторски рад нашао је разумевање код издавача г. Геце Кока, чијом је помоћи изашао и горњи Коментар, тако да се њиме употпуњава ранији Коментар Закона о општем управном поступку, те се добија један општи коментар наших управних закона намењених у главном управним чиновницима. Из Увода видимо, да је Закон о унутрашњој управи донет без контроле Врховног законодавног савета илн Народног претставништва и да је, попут сличних закона, претрпео знатније измене и допуне. Јер, и ако доношење закона кроз законодавне форуме преставља спорији поступак, ипак тај поступак омогућује боље обрађивање законских текстоза и обезбеђује грађане од честих амандирања. Кроз закон је спроведен принцип јединства општих управнкх власти, принцип административне деконцентрације ит.д. Такође, спроведена је и т.зв. деполитизација управног особља, која није завела писца да јој верује, као што јој ни ми не верујемо, јер је »традииија била јача од ових стриктних забрана" (в. члан 118.). Коментар обухвата и наводи уз законски текст још и одредбе других закона у вези са законским текстом као што упућује и на друге коментаре и научна дала. Нарочито је лепо обрађена партија о дисциплинској одговорности чиновника Министарства унутрашњи послова (глава VIII.). Све ове особине разлог су што овај Коментар препсручујемо правпицима,желећи да и ово дело постигне заслужен успех попут других дела г. Др. Горшића. Његов велики труд и солидно теориско и практично знање, смисао за систематику и непристрасност која се често равна са научном куражи, стварају код нас уверење, да ће и ово дело увећати само заслужен углед и поштовање које г. Др. Горшић код свих правника ужива. К X. Терзиев: Практи чна упуства за извршење Закона о држављанству. Бесград, 1936. Издање пишчево. Стр. 163. (Латиницом). Горња књига попунила је једну осетну празнину у нашој правној књижевности. Писац њен, г. Консшаншан Терзиев, који као пристав Министарства унутрашњих послова ради специјално на стварима држављанства, изнео је у овој књизи неколико компликовених прописа из области права држављанства и завичајности, па их је врло практично и прецизно обрадио уз упуства нарочито с томе како треба писати молбе за држављанство, о отпусту из држављанства, о стицању држављанства а указао је и на поступак који се има водити по тим стварима. Писац је навео детаљне услове по којима се може стећи и изгубити држављанство Краљевине Југославије уз упуства о прописима формалне природе. Књига није коментар Закона о држављанству, нити Закона о општинама, већ је дело за практичну примену тих зчкона, претежно са практичним циљевима, све у жељи да се што боље разјасни Закон о држављанству, чиме је олакшан поступак по овој правној материји, те је дело погодно за управне чиновнике и адвокате који се овим питањем баве. Као што је у предговору наведено, књигу је нарочито препоручио наш познати правни стручњак г. Др. Фрања Горшић. Др. Видан О. Благојевић адв. Данило Грегорић: Прииреда националнога социализма, Београд 1936. Када је се г. Грегорић решио да обради занимљиво питање привреде националнога социализма, вероватно није био свестан тежине зздатка који је себи поставио; бар се такав закључак намеће приликом читања његове књиге. Мислимо да није потребно да напоменемо да је г. Грегорићу вероватно било познато да има људи (и то не само из најширих слојева већ и из најуже елите светске науке) који се са национал-социализмом не слажу; то значи да установе Хитлерове Немачке не наилазе на опште одобравање у свету, па ни у само) Немачкој.' Кзда је то писцу (бар ми тако претпостављамо) било познато, онда )е се морало очекивати да ће г. Грегорић, без обзира на своје симпатије према национал-социализму, изложити организацију Трећег Рајха објективно, што значи да изнесе не само мишљења национал-социалистичких вођа него и ауторитативна мишљења њихових противника. У томе и лежи суштина праве и слободне науке да ствари приказује онакве какве су, да нам покаже шта је код њих добро, а