Branič

СУДСКА ПРАКСА

сношај за све то време и да је био за све то време раздвојен од своје жене. У прилог овог иде и лажна одбрана оптуженог. јер на претресу тврдк да није знао за трудноћу М. М. док је код истражног судије тврдио обратно. Из исказа сведока К. и М. нарочито се впди циљ оптуженог -одржавања у заблуди оштећене М. М само да постигне свој циљ, да живи у блуду са њом, тим "пре што је на претресу код овог суда изјавио да има намеру да је узме за жееу. Са свега изложеног суд је стекао своје слободно уверење из исказа ових заклетих сведока, који су потпуно веродостојни, о чему се суд уверио на претресу, јер ничим нису били доведеви у сумњу, а сви се ови искази у свему слажу, те је суд и донео пресуду као горе признајући оптуженом од олакшица из §"70 к. з. делимично признање, добро владање и породичне прилике. Но по ревизији браниоца оптуженог Касациони Суд је у истом свом већу донео пресуду: „Да се ревизија оптуженика као основана због повреде материјалног закона, а из тач. 1 под а) § 3 57 к. с. п. на основу § 346 тач. 3 к. с. п. уважи, пресуда Окружног суда у целости пончшги и да се на основу § 280 к, с. п. оптужени Н. Н. из Београда ослободи оптужбе за радњу изложену у диспозитиву пресуде окружног суда, као и свих плаћања, — 311 к. с. п., — да се приватна учесница за своја приватно правна потраживања упути на грађанску парницу § 297 к, с. п. и дао следеће разлоге: Вранилац оптуженика у опоавдању ревизије напада пресуду окружног суда због повреде матеоијалног закона из тач. 1а § 337 к. с п. која би се састојала у томе, што је суд погрешно узео, да у радњи оптуженика има у оп те кривичног дела, јер нити је било одвођења, нити је било преваре, нити је код оптуженика била нзмера да са оштећеницом у блуду живи. Ценећи ове ревичиоие наводе, Касациочи суд налази, да су основани. Наиме нз обележја којл је суд утврдио, не види се, да је оштећеница против своје воље пристала на ванбрачни живот са оптужеником, већ се на против види да је она пристала, да са оптужеником ванбрачно живи пре венчања. За тим суд није утврдио никакву превару од стране оптуженика, услед коЈе би пристанак оштећенице био невољан, т.ј. дзт услед преваре оптуженика. То што је оштећеница доцније сазнала, да о туженик није момак већ жењен човек, ие мења ни у колико ствар, пошго се из пресуде види, да је оптуженик и даље обећавао, да ће се са оштећеницом венчати, чим се разведе од своје венчане жене. Према овоме овде нема никаквог насилног или преварног одвођења, већ је оштећеница сама дошла, по својој жељи и слободном пристанку у стан оптуженика и са њиме у блуду живела. То што оптуженик није одржао обећање да се венча, може датм оштећеници право на накнаду евентуалне материјалне штете ако је какве било. За то је Касациони суд уважио ревизију бранноца и сам на основу § 364 т. 3 к. с. п. пресудио о ствари ослободивши оптуженика оптужбе и свих плаћања — § 280 и 311 к. с. п. Приватни учесник пак упућује се на грађанску парницу у смислу § 297 к.с. пза приватно правна потраживања. Посматрајући озе две одлуке Кзсационог суда и то једног истог већа (у једном врло кратком међувремену) мора се сваки запитати, која је од ових двеју одлука тачнија и правилнија? Несумњиво да ће се ово у најкраћем времену расправити. Критички посматран § 278 к. з. у односу на ову ствар излази да има више основа за осуду окривљеног по овом другом случају, — јер је очигледно, да оштећеница није драге воље пристала само на ванбрачни живот са оптуженим, већ под оним и онаквим условима како је то претставио оптужени њој и њеној мајци, што се доеољно јасио види из саме пресуде, престављајући се као момак, шта више оптужени је ишао и даље, те је доцније кад је оштећеница сазнала да је оптужени жењен, оштећеницу у веравао да ће се он ипак са њом венчати чим се разведе од своје венчане жене; — мада оптужени није ништа предузео код црквених или других власти да се са венчаном женом разведе, — из чега се јесно види намера и циљ оптуженог да оштећену и даље одржава у заблуди, а овим се блш нарочито манифестује зла намера оптуженог да свој циљ изведе на преваран начин, (а не „насилно", ка*о се то у разлозима пресуде Касационог с\ г да наводиј те је тиме искључено навођење да је оштећена по сзојој жељи и слободном пристанку отишла у стан опгуженика да са њим у блуду живи. Из цитиране пресуде баш се јасно види да је овде било преварног содвођења-обманом-од стране оптуженог, а не по жељи — слободном пристанку