Branič

УПРАВНА ВЛАСТ И ЊЕНО ПРАВО

111

технички замишљена, неко и како се она у животу остварује, и под каквим се све утицајима она у животу остварује. Јер ћемо у искуству како се она у животу остварује наћи поуку и за њено теоријско и техничко усавршавање. Управна власт, дакле, у овој својој квази чисто техшчкој функиији извршења закона има пресудног утицаја на стварање читавих прзвних инсгитуција или на одржавање читавих правних режима, на општи сгиисао закона, који као што смо видели. услед тога утицаја, могу бити различити у животу и аод владом једног истог закона. Да ли је до добро или није — то је друго питање, али је то један факат. Право је регулисано закоиом, али квалитет и облик тога права ми осећамо у преради уаравне власти, кроз тенденције и схватања управне власти. * * * Оно што је код приватног, а још више код кривичног законодавства правило, да закон садржи потпуко регулисање своје материје, код административних законаје изузетак. Услед самога предмета ових закона, којима се регулишу стално покретни, променљиви односи, сам јавни живот са свима својим захтевима, услед обимности њиховог предмета и велике различности односа у истој материји или области, услед техничке немогућности законодавца да све то предвиди и уопшти, а и услед потребе извесног еластицитета у примени административног режима, од које се потребе, изгледа, државна управа не може ослободити, управна власт добија широко поље, да опште принципе закона прилагоди конкретним приликама, или по општим принципима закона сама регулише извесну правну материју. Она то постиже издавањем уредаба. Ја ћу овде намерно изоставити ближу дефиницију и класификацију уредаба, којих има неколико врста, јер то није неопходно за тему која се сада третира. Али је за нашу тему о учешћу уиравнг власти у стварању и аримени ирава неопходно потребно забавити се аитањем односа закона арема уредбииграница уредбодавне власти уиравних органа. Суштина уредбодавне функције састоји се у стварању нових правних прописа, по законском овлааЈћењу, дакле у стварању једног правног акта оаштег карактера, и у обазезности његове примене на конкретне случајеве. По томе, дакле, управна власт учествује и на овај начин у стварању права, а уредба представља један правни извор административног права. Карактеристика ове правне активности управне власти састоји се у томе, што је она условљена законским овлашћењем, и што је она ограничена законом. Пошто уредбу доноси управна власт на основу једног овлашћења из закона, пошто је управна власт ограничена законом и њена надлежност уопште подведена под закон, то уредба нити може укинути, нити изменити закон, нити регулисати извесну материју на начин суаротаи закону. Само она уредба може произвести пуно правно дејство, која одговара овом основном иравилу о уредби. Сукоб који би настао између уредбе и закона, решава се на штету уредбе, а у корист закона.