Branič

•■■ ■: '■.....■ : ; ..." ■ ■■■;. '[■-: ;■■.■ ■ ■: ■■. - ■■ ■■ 176 ЗАХТЕВ ОШТЕЋЕНИКОВ У КРИВИЧНОМ СПОРУ

на претрес већ оштећеник. О донетој пресуди се не обавештава она већ оштећеник. Установа према томе незна за пресуду, да би могла тражити њено извршење, сем ако је сам оштећеник нарочито не обавести. 1 б) Са гледишта допуштености по закону исто тако је немогуће овај предлог усвојити: 1) У кривичној парници суд пресуђује између учесника у парници. Само учесници у истој могу да буду осуђени, и само њима може да буде нешто досуђено. Трећим лицима која у парници не учествују, никако. Тражити од кривичног суда да удовољи оваквом захтеву, значило би оптеретити га бесплатном благајничком службом, за рачун приватног учесника, који би, као некој врсти свога банкара, суду издавао диспозиције. Јер не треба се варати: и после такве изјаве оштећеника, он и даље остаје узгредна странка, он процес и даље води у границама законског овлашћења у своје име, а установа не може да ступи на његово место, нити он свој процесни положај може уступити другоме. 2) Ни покушајем подвођења ове изјаве оштећеникове под институције приватног права не би се могло закључити да је овакав захтев правнички могућ и дозвољен. Правну природу овакве изјаве оштећеникове немогуће је одредити, зато је немогуће и да се из правне природе те изјаве изведе какав било закључак о њеној допуштености. То није поклон, јер се уступа једна и будућа и неизвесна тражбина, нешто што још није ушло у имовину поклонодавчеву и неизвесно је да ли ће у опште ући. Осим тога досуда се врши поклонопримцу и ако он није дао изјаву да поклон прима, а та је изјава потребна (§ 531. г. з.) јер је поклон по нашем гр. зак. уговор. Пре но што је дакле уговор закључен суд га изрицањем пресуде извршује. То није ни уговор у корист трећих, јер никакав уговор у овом смислу не постоји између оштећеника и окривљеника. Није ни цесија будуће тражбине (на страну да ли би се таква тражбина у опште могла цедирати у овом случају, јер пропис § 295/У. к. п. који би на то мишљење могао навести, говори о сукцесији а не о цесији), јер свака цесија има претходни правни основ по коме и због кога се врши. Тај би основ овде једино могао бити поклон, т. ј. основ за који смо већ напред рекли да се не може прихватити. Осим тога ако би се радило о цесији, онога момента када би такву изјаву дао, оштећеник би имао да се повуче из парнице и уступи своје место поменутој установи а то уступање процесног положаја, које је везано за уступање тражбине, као што смо напред видели, је немогуће. Закључак би са свега овога био да досуђивање накнаде штете и трошкова у кривичном поступку, опште корисним установама, у место оштећенику, на захтев овога, нити је допуштено нити га треба допустити. Оштећенику је слободно да тражи накнаду штете и извр-

*) У Србији, привремено, докле не ступи на снагу закон о извршењу и обезбеђењу ове тешкоће нема. Кривичне пресуде ће се дотле извршивати ио службеној дужности и у грађанском делу (чл. 1. зак. о изменама у § 11 увод. зак. за кр. пост. од 10. IV. 1931, г.)