Branič

СУДСКА ПРАКСА

185

аосшуака, може интересована страна тражиши да се ранија иресуда задржи од извршења до окончања новог сиора, ако даде иошребно обезбеђење. Ова је одлука обавезна за судове, (Полишика бр. 10237 од 23. јануара 1937. год.). Кад је у иишању иримена чл. 29. и 30. Уредбе о убрзању рада, срески судови Ће цео иостуиак обавити ио сшаром гр. с. и. за Краљевину Србију без обзира да ли је захтев иоднет ире илп аосле стуиања на снагу новог гр.а.и. По чл. 18 Уводног закона за нови грађански парнични поступак и чл. 22 тач. 3 Фивансиског закона за 1934/35 годину, док се не донесе и не добије обавезну снагу Закон о породичним задругама, остали су у важности прописи §§ 434 до 448 старог законика о судском поступку у грађанским парницама за бившу Краљевину Србију од 18 фебруара 1865 као и прописи чл. 29. и 30. Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти од 22 јуна 1921 године, уколико се ти прописи односе на деобу имања између задругара. Што се тиче деобе између смесничара, за коју ]е по старом србијанском грађанском поступку био надлежан избрани суд, те су одредбе поступка, ступањем на снагу новог парничног поступка за целу државу, престале да важе. Како су пак нижи судови у конкретним случајевима неједнако решавали питање: Како ће се расправљати спорови, чији је оснор састав избраног суда, т. ј. да ли ће се при извиђању и доношењу одлуке применити прописи старог или новог грађанског поступка, Министар правде тражио је о томе мишљење Касацноног суда у Београду. Општа седница Касационог суда дала је по овоме питању своје следеће мишљење: Да срески судови, кад је у питањ у примена чл. 29 и 30 Уредбе о %бр» зањ% рада код судских и иследних власти од 22~У1~1921 године, цео поступа& имај% спровести по прописима за&оника о поступку судском у грађанским парницама за Србиј% од 20-11-1865 године, без обзира на то, да ли је претставка, којом се тражи надлежност избраног суда предата суду пре или после ст%пања на снагу: новог Законика о поступ&х судсАом у грађанским парницама за Краљевину Ј%гославиј$ од 13 ју.ла 1929 године. Ова оЈлука тиче се само поступка судова на подручју Касационог суда у Београду, на коме су остали у важности поменути прописи Уредбе о убрзању рада. (Полишика бр. 10309 од 4 фебруара 1937 г.). На сиорове између смесничара иримењиваће се ироаиси сшарог или новог грађ. аосшуика ирема шоме да ли је у времену стуиања на снагу новог гр.и.а. даш одговор на тужбу — чл. 18. уводног закона за гр. и. и. По Законику о грађанском судском поступку, коЈи је важио на првом подручју Касационог суда у Београду (територија Србије) избрани судови су били обавезно нацлежни како за деобе задругара, тако и за деобу смесничара. Међутим, по новом парничном поступку, који је јединствен за целу државу, предвиђени су само факултативни избрани судови т. ј. ако се парничне стране сагласе, могу им, место редовног суда, спор пресудити избране судије. Финансиским законом за 1934/35 годину (§ 22) задржана је нацлежност избраних судова по српском грађанском поступку у колико се тиче деобе између задругара, док је та надлежност за смесничаре, ступањем на снагу новог парничног поступка престала. Како је пре ступања на снагу новог поступка било код судова већ започетих спорова за деобу између смесничара по чл. 29 Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти, то је настало питање, да ли ће се они продужити и довршити по прописима старог грађанског поступка или ће се и на те спорове применити нови парнични поступак, по коме је предвиђена само уговорна надлежност избраних судова. На тражење Министарства правде општа седница Касационог суда у Београду донела је по том питању следећу начелну одлуку: Да спорови по чл. 29 и 30 Уредбе о убрзањч рада код судсИих и иследних власти, започети пре ступања на снаг$ Законика о с%дском поступку у граЂанским парницама од 13 ј%ла 1929, ако је до дана ступања на снаг% шога Законика дат одговор на претставку (т%жб%) или је отпочела $смена расирава, имај$ да се продуже и доврше по прописима, који су важили пре сш$пања на снагу: новог Законика о судском пост$пк% у грађанским парницама и допуне чл. 18 Уводног закона за овај Законик и то пред судовима, који су у време отпочињања спора били надлежни. Ова је одлука обавезна за судове. (Полишика бр. 10335 од 2. марта 1937 г.).