Branič

184

„Б Р А Н И Ч"

Може се десити да поред непосредне жртве нико није претрпио штету. То ће нарочито бити случај ако жртва нема никаквог ближег сродника. б) С друге стране, грађанска одговорност може да иостоји без кривичне одговорности. — Ова је позиција још схватљивија од предходне. Како цивилни деликти нису ограничени, они имају много шире поље примене него пенални деликти. Зато се најчешће дешава да цивилни деликти не подпадају под удар кривичних закона. Тако је за већину простих несмотрености, немарности и необазривости. У осталом потпуно је нормално да тако бива. Пенална одговорност заштићује друштвену целину. Због њене важности, санкција је јача. Али су зато и прекршаји ређи, јер рекосмо већ ИиПа роепа зше 1е§е. Грађанска одговорност, напротив, узима непосредно у обзир само односе између појединаца, или тачније још: равнотежу њихових имовина. Ова равнотежа може бити поремећена чешћим нападима на њу, додајмо и мање важним, него што су они против општих друштвених интереса. То и јесте разлог због којега се санкција грађанске одговорности састоји једино у томе да се поврати поремећена равнотежа измећу различитих имовина. (Свршиће се).

СУДСКА ПРАКСА Начелне одлуке Касационог суда у Београду Код обнове аостуака, пошшо је § 430 сшарог гр. с. и. осшао у важности и иосле стуаања на снагу новог гр. п. и. може заинтересована страна шражити да се ранија иресуда задржи од извршења до окончања новог саора, ако даде пошребно обезбеђење. Ступањем на снагу новог грађанског парничног поступка престале су да важе одредбе старог Законика о судском поступку у грађанским парницама за пређашњу Краљевину Србију од 1865 године. Међутим, у овом старом Законику имало је и таквих прописа који не припадају по материји самом поступку у грађанским парницама већ другим Законима, као што су прописи о извршењу судских одлука. Између осталих, такав је и пропис о задржавању извршења пресуде на случај обнове спора. О томе се говори у § 430 старог грађанског поступка. Финансиским законом за 1934/35 годину у § 22 тач. 3 овлашћен је Министар правде да измени начелну одлуку Касационог суда у Београду о томе: да ли је који пропис старог грађанског поступка остао на снази на подручју истог Касационог суда и после ступања на снагу новог парничног поступка. Такав је случај са поменутим § 430 која одредба није унета у нови законик, већје то питање регулисано законом о извршењу и обезбеђењу, који још није добко обавезну снагу у целости. Поводом неједнаког решења овога питања од стране нижих судова, министар правде, користећи се горњим законским овлашћењем тражио је начелну одлуку Касационог суда. Општа седница истог суда донела је следећу одлуку: да је одредба § 430 сшарог грађанског аостуика за Србију од 18-11-1865 г. остала на снази на иодручју Касацаоног суда у Београду и иосле сшуаања на снагу новог иарничног аосшуика од 13-УП-1929 год. све док Закон о извршењу и обезбеђењу од 9 јула 1930 год. не добије у целости обавезну снагу и на овом аодручју. Према овој одлуци, кад се саор обнови ио ароаисима новог иарничног