Branič

СУДСКА Г1РАКСА

187

даду, те се удовица и у том поступку може одрећи од права на своту која се као вредност уживања установи, јер и она кредиторима као наследник одговара, те је гледе ње стечај и непотребан. 18. — У случају, када сестечај ошворен ио сшаром сшечајном закону, завршава ао новом у смислу чл. 13 шач. 2 уводног закона за сшечајни закон и принудно аоравнање ван сшечаја, награда уаравишељу сшечајне масе одмерава се, ио уредби о шарифама за награде уаравишеља сшечајне масе и награде уиоавишеља иринудног аоравнања ван сшечаја. (Пл. бр. 20Ј37 од 1. фебруара 1937. годинеј. П. Р. управитељ стечајне масе К. А. из Б. остварио је после уновчења имовиае 32.000 дин. па је молио да му се установи награда као управитељу стеч. масе обзиром на велики труд и пословање у овој стечајној маси у 36.762 дин. с тим да на име те награде прими оставину која у стечајној маси после уновчења постоји по одбитку стварних трошкова у 28.554 дин. По овоме је стечајни судија О. С. у С. закључком својим бр. Ст. 2907/1929 од 9. новембра 1937. г. установио управитељу П. Р. 10.()00 дин. на име награде. По рекурсу П. Р. противу напред наведеног закључка у стечајној ствари К. А. из Б. Апелациоии суд у Новом Саду рекурс П. Р. не уважава, побијани закључак одобрава са доле наведених разлога. Подносилац рекурса побија закључак стечајног суд^-је Окружног суда у С. бр. Ст 2907| 1929 од 9. новембра 1936. г. тражећи да се исти укине и њему установи награда као управитељу стечајне масе у висини од 37.507 дин. као што је у своме трошковнику изнео, обзиром на велики уложени труд и велико пословање по стечају К. А. Апелациони суд расматрајући списе нашао је, да су наводи у погледу побијаног закључка неосновани са разлога, шго је стечај отворен и вођен по старом стечајном закону све до 1. фебруара 1936. г. када је решењем О. С. у С. бр. Ст. 2904/1929 услед малене имовиие проглашен незнатним у смислу чл. 13. тач. 2. зак.оувођ.уживот стеч.зак. иЗак о принудномпоравнању ван стечаја као незнатан стечај продужен по новом стечајном закону, по коме ће се и завршити. Обзиром на ово напред изложено и награда управитељу ове стечајне масе има се одмерити — установити по уредби о тарифама за награде управитеља стечајне масе и награде управитеља принудног поравнања ваи стечаја од 5. априла 1930. г. па како је вредност реализоване масе у овоме стечају 32.000 дин. то би управитељу припадало на име награде највише 18 !1 | 0 од те своте а то је 5.760 дин. за целокупан рад по истој маси, али како му је стечајни судија нападнутим закључком установио 10.000 дин. на име награде, дакле више но што му по напред поменутој уредби припада, ну како се нико сем управитеља стечајне масе противу нападнутог закључка није жалио, то ју Апелациони суд није могао ни снизити, већ рекурс није уважио и побијани закључак одобрио. 19. — Адвокату припадају шрошкови од државе, када је од сшране Државног Правобраниоца ангажован као заменик у извесној иравној сшвари. (Пл. 184|36 од 29. јануара 1937. год.) У правној ствари тужитеља Д. Д. адв. из С. противу Д. Е. Краљевине Југославије, Окружни суд у С. донео је пресуду од 19. новембра 1935. г. којом је обвезао тужену да плати тужитељу на име трошкова 4980 дин. са 5°] 0 инт. од 20. јануара 1934. г. и у име парничних и призивних трошкова 2.420 дин. све то у року од 15 дана под теретом принудног извршења. Тужитељ је у својој тужби навео да је у парници Ј. К. И. д. д. из О. против Д, Ж. под бр. 173'1922 био заменик пуномоћника Државног Ерара односно Д. Д. Ж. из С. да је као заменик пуномоћника обавио све послове у тој парници пред Окружним судом у С. као и да је парница правомоћно окончана и њему на молбу Држ. Ерара установљени трошкови као заменику Држ. Привобраниоштва у Н. Саду у 4980 дин. Пошто му Д. Е. ни до данас није исплатио ове трошкове, молио је да се обвеже да му у року од 15 дана под теретом принудног извршења на име трошкова и награде у напред наведеној парници исплати 4980 дин. главнице са 5°| 0 инт. од дана тужбе до исплате и парничне трошкове ове парнице. Тужена је у одговору на тужбу навела, да са тужитељем не стоји у прав-