Branič

188

,Б Р А Н И Ч"

ном односу, јер се из приложеног акта Мин. Фин. бр. 10595 од 31. јануара 1929 г. види, да је држава односно Мин. Фин. за одбрану својих интереса према трећем лицу поставила Др. Б. И. адв. у Н. С. а затим С. Б. апелационог судију. Према коме постављењу, именовани су примили на себе обавезу, да воде лично или према Држ. заст. све парнице за Државу. Овим постављењем и никаквим другим актом Мин. Фин. није овластило Др. И. ни Б. да могу ангажовати и приватне адвокате да их они у парницима заступају. Јер ангажовањем других адвоката, да воде спорове у место њих ови државни заступници прекорачили су свој делокруг, исто је знао и тужитељ. Како је пак у наводној парници, тужитељ добио пуномоћије од Др. И. то има од њега и да тражи трошкове, а не од државе, јер га држава није ни опуномоћила за то заступање, а Др. И. и Б. нису били овлашћени да узимају себи заменика. Ово у толико пре, јер ни кредит од Државе за то није био одређен. На концу молила је, да се тужитељ одбије, ово у толико пре јер према уговору између тужитеља и Др. И. овај није имао права на трошкове, пошто је парница изгубљена, већ само на готове издатке. Спроведеним законским поступком Окружни суд је устанор.ио да је пок. Др. Б. И. био шеф чиновник државног правобраииоштва у Н. С. и да је као такав законски заступник Д. Е. био овлаштен, да у име државнсг заступништва да пуномоћије трећим лицима, адв. да заступају Држ. Ерар, јер ни једним законским прописом није то забрањено па ни § 9 зак. о организаиији Фин. Упр. Према томе правни однос ствари на основу овог пуномоћија, даје право тужитељу на трошкове заступања у наведеном спору. Обзиром да је Д. Е. у парници тражио трошкове заступања тужитељевог, према томе прихватио је овлашћење Д. Б. И. као шефа, те не стоји навод прекорачења власти Др. Б. И. јер је тиме прећутно одобрила ове радње. Односно споразума између тзжитеља и Др. Б. И да не припадају тужитељу трошкови, ако је парница изгубљена није уважен, јер нема доказа да је тужитељ на то пристао. Па је на основу овога в донео горњу одлуку. По призиву тужене стране Апелациони сјд у Н. Саду донео је пресуду. Призив тужитеља не уважава се, првостепена се пресуда одобрава и т. д. са ових разлога. Неспорно је међу странкама да је тужитељ у парници Г. 73(1922 код Окружног суда у Суботици вршио као адвокгт заменик послове за државни ерар, опуномоћен од стране Др. Б. И. онд. шефа државног заступништва за Б. Б. Б. као што је неспорио и то, да је на молбу дожавног ерара у његовој иарници установљен тужитељу трошак у суми од 4.980 дин. судским решењем које је правомоћно постало. Није спорно ни то да је горњу парницу ерар изгубио. Тужени ерар у призиву истиче да је висина нарачунатих трошкова из парнице Г. 73|922 превисока, те тражи снижење. Апелациони суд тај приговор с обзиром на § 570 гр. п. п. не уважава нити узима у обзир, јер све до призива тужени ерар није приговарао висини правомоћно установљених парничних трошкова у парници Г. 73/922 који је супстрат ове парнице. Питање је, да ли тужитељ стоји у правном одношају са државним ераром, како трди тужитељ, или са Др. Б. И. онд. шефом држ. заступништва за Б. Б, Б. како то тврди тужени ерар. Тужени ерар наводи да је тужитеља овластио га заступање однгсно замењивање државног правобраниоштва у поменутој парници Др. Б. И. који је био само чиновник, а он као такав није био овлашћен да за државу изда пуномоћ другом лицу, јер је на то овлашћен само Министар Финансија, па према томе ако је тужилац вршио оне послове за које је овлашћен од тога чиновника, то он може од њега, који га је опуномоћио, награду за свој рад захтевати, а никако од државног ерара. Такав приговор Апелациони суд не уважава. По §§ 96 и 97 ст. гр. п. п. (зак. чл. 1|911) по чијем је важењу парница Г. 73Ј922 и вођена, државни правобранилац кад поступи у парници има положај адвоката, те као такав има права по закону о адвокатима да опуномоћи друго лице да место њега у парници поступи. Никаквим законима у оно време то није било забрањено, нити је којим другим законом учињено ограничење одредбе § 97 гр. п. п. Истина је да кад адвокат постави себи заменика, онда га он и плаћа из